Tim francuskih istraživača primenio je po prvi put na čoveka indeks koji se koristi da bi se odredilo mesto neke vrste u lancu ishrane. Rezultati njihove analize pokazali su da je, suprotno očekivanjima, čovek daleko iza velikih mesoždera planete.
Imajući u vidu njegov način ishrane, čovek se ne može smatrati "superiornim" predatorom. Štaviše, bliži je inćunu ili svinji, nego tigru ili ajkuli, ističu naučnici čija je studija objavljena u Analima Nacionalne akademije nauka (PNAS).
Da bi došli do ovog "poražavajućeg" zaključka, francuski istraživači su primenili indeks koji se često koristi u ekologiji i na većinu kopnenih i vodenih životinjskih vrsta, ali dosad nikad na ljudima.
Pomenuti indeks, tzv. "trofični nivo", dovodi u vezu podatke koji se tiču načina ishrane pojedinih vrsta kako bi se odredilo njihovo mestu u lancu ishrane.
Da bi izračunali trofični nivo čoveka - Human trophic level (HTL), stručnjaci su analizirali podatke organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), prikupljene u periodu izmedju 1961. i 2009.
A rezultati pokazuju da čovek dostiže trofički nivo 2,2, tj. nivo biljojeda. Poređenja radi, krava, koja se isključivo hrani travom, nalazi se na nivou 2. Daleko iza orki (kitova ubica) koji sa trofičkim nivoom 5,5, dominiraju lancem ishrane.
"Značaj ovog indeksa je veoma važan, jer omogućava bolje razumevanje odnosa izmedju vrsta (kao što su odnosi predator-plen) i kretanja unutar ekosistema", navodi se u saopštenju Ifremera, jedne od naučnih institucija koja je učestvovala u ovom istraživanju.
Srbija je u grupi 3, gde se jede dosta mesa, što je trend uslovljen ekonomskim razvojem i ubzanom urbanizacijom
Daljom analizom HTL-a, naučnici su izdvojili pet velikih grupa zemalja na osnovu njihovih prehrambenih navika. Pokazalo se tako da je Burundi, čija se ishrana u 97 odsto sastoji od biljaka, ima najniži trofički nivo (2,04), a da je Island "najmesožderskija" nacija na svetu (2,54) zbog posebno velikog udela ribe u ishrani.
Studija, takođe, otkriva da je u zadnjih pola veka trofički nivo čoveka porastao za tri odsto.
"Ovaj rast pokazuje da ishrana čoveka ima veći uticaj na ekosistem", navodi se u izveštaju Ifremera koji ističe značaj ovakvih studija za bolje razumevanje uticaja ishrane na sposobnost ljudi da u bliskoj budućnosti prehrani devet milijardi stanovnika.