LONDON - Američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i britanska sestrinska agencija GCHQ su se, prema navodima iz tajnih dokumenata koje je objavio bivši američki obaveštajac Edvard Snouden, infiltrirale u velike onlajn zajednice ljudi koji igraju kompjuterske igre, objavio je danas britanski list Gardijan. Tajni dokumenti pokazuju da su te agencije razvile mogućnosti za masovno prikupljanje podataka iz mreže "Iksboks lajva", konzole za video igre koju igra više od 48 miliona ljudi u svetu.
Pored toga, agenti NSA i GCHQ su se infiltrirali u virtualne zajednice, pa su postali deo Hordi u igri "Svet Vorkrafta", kao i ljudski avatari u igri "Sekond lajf". Agencije su takođe pokušale da među gejmerima regrutuju informante, otkrio je Snouden.
Onlajn gejming je industrija koja je privukla desetine miliona korisnika, koji kao virtuelni likovi postaju deo digitalnih svetova u kojima žive i takmiče se sa avatarima drugih igrača. Obaveštajne agencije se, međutim, plaše da se među vilenjacima i goblinima kriju i teroristi, navodi tekst u "Gardijanu". U dokumentu NSA iz 2008. pod naslovom "Istraživanje kako teroristi koriste svet igrica i virtualne sredine", ta agencija je ukazala na rizik nedovoljnog praćenja gejmerskih zajednica, opisujući ih kao "mreže sa velikim brojem potencijalnih meta" u kojima te mete mogu da se "sakriju svima pred nosom".
Ukoliko se istraže na odgovarajući način, onlajn igre mogu da pruže velike količine obaveštajnih podataka, stoji u dokumentu NSA, dodajući da one mogu da se iskoriste za hakerske napade, za prikupljanje podataka o društvenim odnosima igrača preko "listi prijatelja i interakcija", za prilaženje tajnih agenata, kao i za prikupljanje profilnih slika, lokacija i velikog broja podataka o međusobnoj komunikaciji korisnika.
Budući da igračke konzole uglavnom podrazumevaju korišćenje slušalica sa mikrofonom, video kamera i drugih alata za identifikaciju, mogućnosti za uklapanje biometričkih podataka sa aktivnostima su veoma velike, ističe se u "Gardijanu".
Dokumenti NSA, međutim, ne ukazuju na to da je špijuniranje onlajn gejmerskih zajednica ikad rezultovalo otkrićem neke terorističke zavere, a ne postoje ni čvrsti dokazi da su terorističke grupe koristile virtualne zajednice za komunikaciju, kako su pretpostavile obaveštajne agencije.
Aktivnosti tih agencija, sa druge strane, daju razloga za zabrinutost kad je reč o privatnosti gejmera, istakao je "Gardijan", dodavši da nije jasno kako je NSA mogla da bude sigurna da ne špijunira nevine građane SAD-a, čiji su identitet i nacionalnost sakriveni iza virtualnih avatara.