LONDON - Cene električne energije i gasa u Evropi su od 2010. značajno porasle, uglavnom zbog skoka veleprodajnih cena energenata u svetlu slabog globalnog ekonomskog oporavka i očekivanja da će tražnja porasti. Evropa, međutim, ne može da se tretira kao jedinstvena celina, jer postoje ogromne razlike između pojedinačnih zemalja u cenama koje njihova domaćinstva plaćaju za struju, pokazalo je istraživanje Bi-Bi-Si-ja (BBC).
Domaćinstva u Berlinu tako plaćaju 2,5 puta skuplju struju u odnosu na ona u Helsinkiju, uglavnom zbog visokih poreza i subvencija namenjenih podsticanju proizvodnje obnovljive energije u Nemačkoj. Po cenama gasa, međutim, Beograd zauzima visoko treće mesto, a ispred njega su samo Stokholm i Lisabon, a zatim slede Rim, Varšava, Prag, Ljubljana, Madrid, Zagreb i Kopenhagen. Gas je najjeftiniji u Luksemburgu, zatim Londonu, Briselu i Parizu.
Domaćinstva u Stokholmu gas plaćaju tri puta više u odnosu na najjeftiniji Luksemburg. Stokholm je mnogo skuplji od ostalih gradova zbog činjenice da je tržiste gasa u Švedskoj veoma malo, budući da svega 33.000 domaćinstava u celoj zemlji kupuje gas.
Naravno, cene treba posmatrati u kontekstu mogućnosti domaćinstava da ih plate. U Britaniji, recimo, 6,5 odsto stanovništva navodi da ne mogu da priušte adekvatno grejanje domova. U Bugarskoj, međutim, adekvatno grejanje ne može da priušti gotovo polovina populacije (47 odsto), u Litvaniji 34 odsto, na Kipru 31 odsto, u Portugaliji 27 odsto i Grčkoj 26 odsto.