BERLIN - Kiborzi u ljudskom telu.
Nemački naučnici iz Instituta za integrativnu nanotehnologiju iz Drezdena uspeli su da naprave uređaj kojim kontrolišu kretanje spermatozoida. Reč je o prvom biološkom robotu koji pokreću spermatozoidi i on će se u budućnosti koristiti za veštačku oplodnju, ali i precizno slanje određenog leka do bilo kojeg dela tela.
Manipulacija
Oliver Šmit iz drezdenskog instituta konstruisao je minijaturne metalne nanotube dugačke svega 50 mikrona i prečnika od pet do osam mikrona, odnosno hiljaditog dela milimetra. Cevčice su zatim ubačene u tečnost koja je sadržala semenu tečnost bika. Kako bi naprave zadržale individualne spermatozoide, mikroskopske cevčice su uže na jednom kraju. Naučnici mogu da, koristeći magnetno polje, njima upravljaju i kontrolišu pravac kretanja, dok rep spermatozoida, koji funkcioniše kao propeler, nanorobotu daje pogon.
Iako je ispitivanje izvršeno na spermatozoidima bika, ne postoji razlog zbog kojeg isti metod ne bi mogao da se koristi na ljudskim ćelijama.
- Najveći izazov bio je da se veličina mikrocevi uskladi s glavom spermatozoida tako da može da ga uhvati a da u isto vreme dovoljno očuva mobilnost repa. Sada, kada je taj problem rešen, moguće je da se magnetima upravlja mikro bio robotom koji pokreću spermatozoidi. Mogućnost kontrole sperme prilikom veštačke oplodnje je najprivlačnija primena nove tehnologije, ali je to još teško realizovati - rekao je profesor Šmit.
Pravi izazov
Naučnici su do sada uspeli da izdaju određena prosta uputstva grupama ćelija samo putem hemikalija i magnetnih polja, a tehnologija nikada ranije nije bila primenjiva na individualnu ćeliju. Spermatozoidi su, kako kaže nemački tim, izuzetno pogodni za ovu vrstu istraživanja jer nisu štetni i ne zahtevaju spoljašnji izvor energije.
Inače, istraživanje je objavljeno u radu pod nazivom „Razvoj flagele sperme kao pogona za mikrobiološkog robota“ u naučnom časopisu Advansed materijals.
Nanotehnologija
NAUČNA FANTASTIKA POSTAJE STVARNOST
Koncept nanotehnologije prvi put je predstavljen 1959, kada ga je pokojni američki fizičar Ričard Fajnman spomenuo u svom govoru. On je taj pojam opisao kao mogućnost sinteze atoma i direktne manipulacije njima.
Termin nanotehnologija prvi put je iskoristio japanski naučnik Norio Taniguči 1974 - tada je on našao put do naučne fantastike, a tek odnedavno se zaista koristi u nauci.
Zarobljeni
LOV NA POLNE ĆELIJE
Najpre je potrebno uhvatiti spermatozoide. Naučnici su to izveli mikroskopskim tubama, čiji dizajn omogućava da se ćelija zarobi a da se ne ometa njen način kretanja. Cevčice koje su ubačene u tečnost sa semenom tečnošću bika ponašaju se kao mreža za lov na ribe. Kada jednom uđu u cevčicu, ćelije za oplodnju ne mogu da izađu, ali još mogu da se kreću pomoću svog repa, a naučnici mogu njima da upravljaju zahvaljujući manipulaciji magnetnim poljem, čime se kontrolišu metalne mikrotube.