Naučnici na pragu otkrića besmrtnosti
EPOHALNO: Ljudi budućnosti živeće 500 godina
Besmrtnost Istraživači uspeli da manipulacijom gena pet puta produže život providnim valjkastim crvima
LOS ANĐELES - Duži život.
Tim američkih naučnika, predvođen dr Pankaom Kapahijem s kalifornijskog instituta za istraživanje starosti Bak, tvrde da su na pragu produžetka ljudskog života i do 500 godina. Istraživanje je sprovedeno na valjkastim crvima Caenorhabditis elegans, kojima je manipulacijom svega dva gena život produžen čak pet puta, čime je začeto „lečenje“ od starosti.
Jedan od gena je manipulisan tako da blokira ključne molekule koji utiču na efekat insulina, a drugi da utiče na protein koji reguliše rast i razvoj ćelija (TOR). Mutacijom prvog gena tog proteina životni vek ćelija organizma povećava se za 30 odsto, dok je mutacija drugog u stanju da duplira njihov životni vek.
- Uspeli smo da petostruko produžimo život crvima. Dve mutacije koje smo stvorili izazvale su pozitivnu reakciju tkiva, tako da je znatno uvećan životni vek jedinke. Da je primenjivo na ljudima, živeli bismo 400-500 godina - rekao je Kapahi.
Naučnici ipak naglašavaju da smo još uvek godinama udaljeni od toga, podsećaju je ista situacija bila i s genetskim istraživanjem raka.
- Na samom početku, istraživači koji su ispitivali rak fokusirali su se na mutaciju samo jednog gena, ali je uskoro postalo očigledno da su različite mutacije čitavih klasa gena odgovorne za razvoj te bolesti. Isto će se desiti i sa starenjem - izjavio je vodeći naučnik.
Inače, valjkasti crvi C. elegans prve su životinje čiji je čitav genetski kod potpuno mapiran i njihova upotreba u istraživanju starosti i životnog veka veoma je rasprostranjena. Sledeći korak u pronalaženja leka protiv ljudske starosti jeste da se novi rezultati primene na miševima, a zatim i drugim životinjama, kako bi na kraju i sam ljudski život mogao znatno da se produži.
Tim američkih naučnika, predvođen dr Pankaom Kapahijem s kalifornijskog instituta za istraživanje starosti Bak, tvrde da su na pragu produžetka ljudskog života i do 500 godina. Istraživanje je sprovedeno na valjkastim crvima Caenorhabditis elegans, kojima je manipulacijom svega dva gena život produžen čak pet puta, čime je začeto „lečenje“ od starosti.
Jedan od gena je manipulisan tako da blokira ključne molekule koji utiču na efekat insulina, a drugi da utiče na protein koji reguliše rast i razvoj ćelija (TOR). Mutacijom prvog gena tog proteina životni vek ćelija organizma povećava se za 30 odsto, dok je mutacija drugog u stanju da duplira njihov životni vek.
- Uspeli smo da petostruko produžimo život crvima. Dve mutacije koje smo stvorili izazvale su pozitivnu reakciju tkiva, tako da je znatno uvećan životni vek jedinke. Da je primenjivo na ljudima, živeli bismo 400-500 godina - rekao je Kapahi.
Naučnici ipak naglašavaju da smo još uvek godinama udaljeni od toga, podsećaju je ista situacija bila i s genetskim istraživanjem raka.
- Na samom početku, istraživači koji su ispitivali rak fokusirali su se na mutaciju samo jednog gena, ali je uskoro postalo očigledno da su različite mutacije čitavih klasa gena odgovorne za razvoj te bolesti. Isto će se desiti i sa starenjem - izjavio je vodeći naučnik.
Inače, valjkasti crvi C. elegans prve su životinje čiji je čitav genetski kod potpuno mapiran i njihova upotreba u istraživanju starosti i životnog veka veoma je rasprostranjena. Sledeći korak u pronalaženja leka protiv ljudske starosti jeste da se novi rezultati primene na miševima, a zatim i drugim životinjama, kako bi na kraju i sam ljudski život mogao znatno da se produži.
Talas smrti
FLUORESCENTNI SPEKTAKL
Ranije ove godine britanski naučnici su uspeli da zabeleže kako se smrt doslovno kreće kroz telo providnih valjkastih crva Caenorhabditis elegans. Naime, kada svaka ćelija crva umre, oslobodi lančanu hemijsku reakciju, u kojoj ćelije jedna za drugom umiru oslobađajući plavi fluorescentni talas. Taj molekularni mehanizam prilično je dobro shvaćen na ćelijskom nivou, ali još se malo toga zna o tome kako se smrt individualnih ćelija širi čitavim organizmom. Kada C. elegans crvi umiru, „talas smrti“ je lako uočljiv, dok je kod većih, neprovidnih životinja i dalje nepoznato kako tačno ćelije odumiru.