LONDON - Svi smo po prismotrom. Britanski Štab za vladine komunikacije (GCHQ), u saradnji s američkom Nacionalnom bezbednosnom agencijom (NSA), špijunirao je organizacije poput Unicefa i Medesin du monda, koji šalje lekare i drugo medicinsko osoblje u ratom zahvaćene zone. Njihova meta bili su izraelski zvaničnici, među kojima tadašnji premijer Ehud Olmert, zamenik predsednika Evropske komisije, Španac Hoakin Almunija, ali i članovi nemačke vlade. Imena i detalji špijuniranja nalaze se u dokumentima koje je medijima dostavio bivši saradnik NSA Edvard Snouden, koji je dobio azil u Moskvi.
Tajna dokumenta
Novootkrivene informacije, objavljene nakon zajedničke istrage britanskog dnevnog lista Gardijan, nemačkog Špigla i američkog Njujork tajmsa, izazvale su burnu reakciju evropske komisije, Almunija i mnogih drugih koji su bili meta prisluškivanja.
Dokumenti obelodanjuju i da je GCHQ pratio satelitske razgovore između Evrope i Afrike iz malog grada Bude između 2008. i 2011. Britanske vlasti nisu samo nasumično špijunirale Afrikance, već su i ciljano prisluškivale nekoliko afričkih lidera. Na meti prisluškivanja bio je i „Tejls grup“, francuski džin odbrane i logistike koji je delom u vlasništvu francuske vlade. Registrovana je razmena informacija putem razgovora i elektronske pošte u više od 60 zemalja.
Među dobrotvornim organizacijama pored Unicefa, koji pruža pomoć deci, i francuskog Medesin du monda, na meti GCHQ i NSA našli su se i program Ujedinjenih nacija za razvoj siromašnih nacija, kao i Svetska zdravstvena organizacija.
Berlin na udaru
U Nemačkoj je presretana zvanična komunikacija između te države i Gruzije, kao i s Turskom, a meta je bio i nemački ambasador u Ruandi.
Inače, za razliku od američke agencije NSA, britanski GCHQ ima pravo da prikuplja informacije koje se tiču ekonomije ukoliko to ima veze s nacionalnom bezbednošću. To je moguće zahvaljujući obaveštajnom i bezbednosnom aktu iz 1994, koji, kako tvrde mediji, ne obuhvata i ne opravdava novi talas špijuniranja.
Dejvid Kameron licemeran
U jeku skandala zbog američkog špijuniranja nemačke kancelarke Angele Merkel, britanski premijer Dejvid Kameron pridružio se osudi Evropske unije povodom tog skandala. On je podržao zahtev Merkelove i francuskog predsednika Fransoa Olanda da se hitno održi sastanak sa Amerikancima, a sad se našao u nezgodnoj situaciji jer je u najnovijim objavljenim dokumentima koje je dobavio Edvard Snouden otkriveno da su i Britanci sprovodili jednako obimne akcije prisluškivanja mnogih svetskih zvaničnika.
- Vođe Evropske unije dale su razumnu izjavu povodom slučaja špijuniranja i u potpunosti se slažem sa onim što su rekli - izjavio je u oktobru Kameron, što sada sigurno neće biti slučaj.
NSA
AMERIKANCI SE PRAVDAJU
Iako je umešana u novi talas špijuniranja, američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i dalje opravdava svoje postupke.
- Kao što smo prethodno rekli, ne koristimo strane obaveštajne sposobnosti da krademo i trgujemo informacijama. SAD sakuplja informacije iz stranih zemalja onoliko koliko to čini i svaka druga vlada - rekao je Džejms Klaper, direktor NSA.