BEOGRAD - Junački!
Majka kleči i drži okrvavljeno dete koje plače. Pored njih plače drugo dete, i ono je obliveno je krvlju. Taj prizor nikad neću zaboraviti.
Ovako za Kurir započinje razgovor Vlada Plemić, načelnik Odeljenja za kontrolu rada Sektora za vanredne situacije, koji je sa svojom ekipom prvi stigao na mesto lančanog udesa na auto-putu Šid-Beograd.
Pešačili kilometer
- Vatrogasne ekipe prišle su udesu iz pravca Šimanovaca i Pećinaca. Morali smo sa svom opremom da pešačimo kilometar dok nismo došli do mesta gde je bio prvi udes. Dok smo prolazili i preskakali kola, ljudi su zapomagali, plakali, pomagali jedni drugima. Dugo sam u službi, ali okrvavljenu decu zaglavljenu na zadnjim sedištima i majke koje su i same povređene, ali pokušavaju da pruže pomoć i utehu deci, nikad neću zaboraviti - priča Plemić.
Vadili ljude iz olupina
On ističe da je primaran zadatak vatrogasaca bio da povređene oslobode iz olupina i prenesu ih do ekipa Hitne pomoći.
- I ti lekari su preskakali automobile i svakome pružali pomoć. Sećam se da je devojka kojoj je kasnije amputirana noga bila prikleštena između dva automobila. Nastradala je zato što je izašla iz automobila da vidi šta se događa, a to nikako ne treba da se radi. Moram da kažem da su sve službe uradile maksimalno svoj posao - istakao je naš sagovornik.
(M. D.)
Stranci
JEZIK I ŠOK PREPREKA
Plemić kaže da je veliki problem prilikom pružanja pomoći povređenima bila jezička barijera.
- Gotovo svi su bili stranci, pa nam je sporazumevanje bilo otežano. Kad tome dodate da su svi bili u šoku ili povređeni, možete da zamislite na koji način smo se sporazumevali. Ipak, i tu prepreku smo prevazišli i uspešno pružili pomoć - rekao je on.