BEOGRAD - Da bi naredne godine počelo podizanje tržnog centra, zamajca projekta „Beograd na vodi", prethodno je potrebno da Srbija obezbedi oko 66 miliona evra kako bi uklonila deo koloseka i magacina koji zakrčuju desnu obalu Save od Beogradskog sajma do Brankovog mosta.
Taj iznos trebalo bi da pokrije i izradu projekata za raseljavanje drugih objekata sa te najekskluzivnije gradske lokacije od stotinak hektara, kao i izradu glavnog projekta za gradnju železničkog mosta kod Vinče, projekata železničke stanice u Zemunu i završetak prve faze nove glavne železničke stanice u Prokopu.
"Tih 66 miliona evra izdvojiće se iz republičkog budžeta za 2014. godinu preko Ministarstva saobraćaja. Pokušaćemo da od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijemo novac ne samo za izgradnju objekata u Savskom amfiteatru, čija je vrednost procenjena na oko 3,1 milijardu dolara, nego i za raščišćavanje te lokacije", kaže Aleksandar Karlovčan, jedan od koordinatora „Beograd na vodi" i član glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Sa Emiratima se pregovara o tome koliko novca bi bili spremni da daju. Za sada, uverava Karlovčan, iz te zemlje sigurno imamo investitora za tržni centar. Sa timom njihovih urbanista već nekoliko meseci se radi na master planu tog područja koji bi trebalo da bude završen u januaru.
"Dva su moguća modela finansiranja izgradnje 'Beograda na vodi'. Ili će Emirati kupovati parcelu po parcelu i plaćati naknadu za uređenje zemljišta ili će placeve dobiti i na njima zidati, a našoj državi će pripasti trećina od 1,5 miliona kvadrata, koliko se procenjuje da će tu moći da se izgradi.
Pregovore o tome sa Emiratima direktno vodi Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade", objašnjava Karlovčan.
Ako bi Emirati preuzeli investiranje u celu lokaciju, to bi rešilo nedoumice s pređašnjim planom finansiranja ovog poduhvata. Prema tom konceptu, država bi od svojih sredstava raščistila deo amfiteatra i uredila neke od najatraktivnijih lokacija, gde bi investitori sazidali prve objekte.
Od novca koji bismo dobili od njih platilo bi se dalje raseljenje, primamili bi se novi ulagači za zidanje u sledećem „prstenu" i tako redom, dok „Beograd na vodi" ne bi bio zaokružen.
Potencijalni problem s tim planom je pretpostavka da bi prvi investitori hteli da podižu zdanja koja bi i dalje bila okružena kolosecima, depoima i raznim objektima koje treba izmestiti, bez garancija, osim dobre volje Srbije, da će se to zaista desiti.
Sve to bi se moglo izbeći ako Emirati prihvate da ulože u celo područje.
Dok ne budu poznati svi finansijski detalji o tome ko će i čijim novcem da izmesti glavnu železničku i autobusku stanicu iz Savskog amfiteatra, prugu oko Beogradske tvrđave, kojom danas putuje opasni teret kroz centar grada, i vagon naselje sa oko 200 porodica radnika „Železnica", sigurno je da će posao ići preko preduzeća „Beograd na vodi".
Ono će biti osnovano početkom naredne godine, a na njegovom čelu biće Srđan Rupar, građevinski inženjer i jedan od koordinatora projekta započetog pre godinu i po dana u vreme kampanje SNS-a za parlamentarne izbore.
"Prikupljeni su vlasnički listovi za više od 400 katastarskih parcela. Oko 95 odsto teritorije je imovina 'Železnica', to jest države. Pribavljeni su uslovi javnih preduzeća i drugih nadležnih institucija za izmeštanje saobraćajne i komunalne infrastrukture od Brankovog do novog železničkog mosta", kaže Rupar.
Država će, prema najavama, „Beograd na vodi" proglasiti projektom od nacionalnog značaja, na kojem će biti uposleno oko 200.000 ljudi.
Teritorija Savskog amfiteatra na desnoj obali reke biće obuhvaćena novim prostornim planom područja posebne namene, čija izrada, kažu u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma, još nije započeta.
Taj potez je u Generalnom planu Beograda tretiran kao zona posebnih poslovnih kompleksa, za koju je predviđena razrada kroz planove detaljne regulacije.
Obaveza je i da se raspiše međunarodni urbanistički konkurs za idejna rešenja budućeg izgleda područja, što je za ovako dragocene lokacije uobičajena praksa u svetu.
"Konkurs neće biti raspisan, ali ćemo u projekat uključiti sve relevantne institucije, poput Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta, Inženjerske komore Srbije, strukovnih udruženja", kaže Karlovčan.
Za sada nije otkriveno koji su domaći stručnjaci u timu koji već godinu i po oblikuje „Beograd na vodi".
U njemu teško da ima arhitekata koji već decenijama govore kako je za transformaciju Savskog amfiteatra neophodno sagledati to područje kao celinu.
To podrazumeva da se istovremeno projektuju sadržaji na obe strane reke i nađu adekvatna saobraćajna rešenja za povezivanje leve i desne savske obale. „Beograd na vodi" za sada tretira samo desnu obalu, a Rupar napominje da će se levom stranom amfiteatra pozabaviti kasnije.
Najveći hram kupovine u regionu
Osim tržnog centra planiranog u blizini mosta Gazela, koji će, kako kažu vođe projekta „Beograd na vodi", biti najveći u regionu, u Savskom amfiteatru nići će hoteli visoke kategorije, poslovna i stambena zdanja, obilje parkova i zelenih površina.
Zgrade „Pošte", glavne železničke stanice, njene ložionice iz 19. veka i Beogradska zadruga biće renovirani i namenjeni za kulturu. Stari železnički most postaće pešački, sa kafićima i restoranima.
Glavna atrakcija moglo bi biti veštačko ostrvo koje bi nastalo prokopavanjem plovnog kanala. Ostrvo bi trebalo da bude povezano mostom sa levom obalom Save.
Prema novim zamislima, međutim, ideja o pravljenju veštačkog ostrva, mada nije odbačena, nije više izvesna. Umesto velikog polukružnog kanala, koji bi otcepio deo kopna i pretvorio ga u ostrvo, možda će biti prokopano nekoliko manjih kanala.