PROMOVISANA KNJIGA: Tijanić je hroničar našeg doba Autor: Dragan Kadić
Lična priča! Dugo očekivana knjiga „Ja. I niko moj“ Aleksandra Tijanića, preminulog generalnog direktora RTS, predstavljena je juče u Skupštini grada Beograda. O delu koje sadrži veliki broj tekstova, zapisa, pisama i polemika o poslednje tri turbulentne decenije na prostorima bivše Jugoslavije govorili su predsednik LSV Nenad Čanak, direktor izdavačke kuće „Laguna“ Dejan Papić i urednik izdanja Petar V. Arbutina.
Spomenik autoru
Kako je Tijanić ranije isticao, knjiga je dokument koji ga istovremeno optužuje i brani. Do poslednjeg časa radio je na odabiru svojih kolumni, novinskih tekstova, polemika i članaka.
- Meni je knjiga draga jer je spomenik autoru i naše najbolje izdanje. Tijanić je želeo da dođe u ruke svakog studenta novinarstva. Hteo je da se odrekne svog honorara da bi bila dostupna svima. Danas bi bio verovatno ponosan kad bi čuo da smo štampali već deseti tiraž - rekao Papić.
Velika hrabrost
Nenad Čanak, po želji autora, napisao je predgovor. - Ovo je knjiga koja je dovela na jedno mesto pismeni deo rukovodstva ove zemlje. Iz nje se vidi koliko je Aleksandar brinuo za naše društvo - rekao je lider LSV. Prisutnima, među kojima su bili premijer Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, Jovana Joksimović, Zdravko Šotra, članovi porodice, novinari i urednici RTS Maja Žeželj i Nataša Miljković, obratio se urednik izdanja.
- Tijanić me kupio zato što je govorio o onom o čemu su drugi glasno ćutali. Pred vama je knjiga čoveka koji je bio hrabar, a to se u Srbiji graniči sa suicidom. Poruka dela je po meni da se može i drugačije - kazao je Arbutina.
Dragan Kadić
Odabir CITATI IZ KNJIGE
Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci. - Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu. - Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali.