DEMINER SREĆKO: Nemam ritual pre rasklapanja bombe, dovoljno mi je ime!
Srećko Gavrilović je vođu deminera koji su nedavno onesposobili bombu iz Drugog svetskog rata pronađenu u Budimskoj ulici. Njega je pozvao Bratislav Rančić 7. decembra oko podneva, on je bio u Beškoj na seminaru sa kolegama. "Bomba teška tonu pronađena u centru grada, hitno dolazite”, bilo je sve što je rečeno. Za nešto više od dva sata, na gradilište su stigli demineri Mihailo Marinković, Dragiša Nikolić i šef Srećko Gavrilović.
"Da je neko samo ašovom udario po bombi, nestalo bi sve u krugu od 200 metara. U njoj je bilo 620 kilograma eksploziva", rekao je Srećko.
"Obučeni u svečane pantalone i košulje, ušli smo u rupu i zaprepastili se. Video se samo zadnji deo bombe. Pogledao sam gore i video ljude kako stoje na terasama. To me je brinulo. Rekao sam da se hitno evakuiše prvi prsten zgrada. Tolika količina eksploziva bi uništila sve, ove zgrade okolo ne bi postojale, a u krugu od čak dva kilometra bile bi vidljive posledice eksplozije. Znali smo da će ovo biti jedan od najtežih poslova u životu", ispričao je Gavrilović, načelnik Odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva MUP.
Na pitanje da li ima neki ritual kojim priziva sreću pre nego što počne, Srećko odgovara: "Meni je ime dovoljno".
"Sa nama su najčešće policajci koji obezbeđuju lokaciju. Pitao me jedan da li su nam potrebna neka specijalna odela. Kad čuju da ne postoji ništa što bi spaslo da eksplodira neki avionski projektil, na primer, obično samo preblede i udalje se", prepričava kao jednu od anegdota Gavrilović.Najteže je organizovati evakuacije.
"Uvek mnogo radoznalih ljudi prilazi, veliki broj njih neće da napusti stanove. Onda moramo da ih evakuišemo prinudno - prepričava Gavrilović jedan od najdramatičnijih trenutaka.
Kad su u Budimskoj punih osam sati otkopavali bombu, ništa nisu jeli, popili su poneku čašu vode.
Bomba je oko 23 sata dizalicom utovarena u kamion sa peskom. Mogli su da krenu put Nikinaca, vojnog poligona gde će biti uništena.
"Tek tada sam pozvao suprugu. Ona me pita da li sam normalan, gde sam do sada. Ali navikla je na moj posao", kroz smeh ispričao je deminer.