Vaterpolo golman Denis Šefik priznaje da je odlukom da posle Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine umesto za Srbiju u nastavku karijere brani gol Crne Gore pogrešio.
"Napravio sam grešku što sam odlučio da branim za nacionalni tim Crne Gore. Sve što sam godinama stvarao, degradio sam za te dve godine. Posle onoga što sam doživeo u Pekingu, gde nisam zaslužio da tadašnji selektor Udovičić ima takav odnos prema meni, shvatio sam da sam završio u reprezentaciji. Setio sam se da sam u Jadranu napravio ime, a imao sam i osećaj da im dugujem, da su zaslužili da branim za njih. Samo nije ispalo ni blizu kako sam planirao. Čak je bilo veoma loše po mene - priča mirnim glasom Šefik, kojeg su Crnogorci zvali još 2006. godine kada su se osamostalili.
On međutim Igre u Londonu ne pamti samo po činjenici da je bio drugi golman Crne Gore, već i po odluci da pojača Crvenu zvezdu.
"Godinama me je zvao prijatelj Vikor Jelenić. Ipak, za vreme Igara razgovarali smo Andrija Prlainović, Duško Pijetlović, Nikola Rađen i ja. Dogovorili smo se, pružili ruku jedni drugima i tog trenutka sam odlučio da dođem u Zvezdu", priča Šefik i naglašava:
"Nigde nije bilo kao u Zvezdi. Među igračima nema ljubomore, zavisti, Dejan Savić se pokazao kao odličan trener, tačno zna ko je kakav. Da nismo bili takvi teško bismo pregrmeli sve probleme. Naročito posle osvojenog Kupa kada je rečeno da para nema, da može da ode svako ko se snađe. Dogovorili smo se da ostanemo i osvajanjem četiri krune ostvarili smo najveći uspeh u istoriji klupskog vaterpola" ponosan je Šefik.