TURKU - Kad smo srećni, srećni smo po celom telu!
Finski naučnici su na osnovu istraživanja tela 700 dobrovoljaca iz raznih krajeva sveta uspeli da naprave „mapu emocija“ ljudskog tela, koja pokazuje na koje delove organizma utiču pojedine emocije.
Posle ovog detaljnog ispitivanja postalo je jasno zašto nam je „toplo oko srca“ kad smo zaljubljeni ili zašto bes izaziva pojačano strujanje krvi u gornjem delu tela i rukama.
Istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Turku u Finskoj potvrdilo je i eksperimentalno da su emocije povezane s nizom fizioloških promena u organizmu, čiji je cilj adaptacija na novonastalu situaciju, a koje imaju evolutivno poreklo i svrhu.
Sreća
Kad su ljudi srećni, to izaziva onaj čuveni osećaj „sreće po celom telu“. I zaista je tako, pokazali su rezultati istraživanja. Sreća je jedini osećaj koji je ravnopravno zastupljen u svakom deliću našeg organizma.
Tuga
Srce boli kad si tužan, istina je. Pored izraženog negativnog osećaja u grudima, grlu (knedla u grlu) i glavi, tuga se primeti i na rukama i nogama, koji su obamrli, slabi, nespremni za bilo kakvu akciju.
Depresija
Kao što vidite, depresivni ljudi imaju veliku rupu u grudima, gde se tad ne dešava apsolutno ništa. Nevoljnost da se bilo šta radi jako je izražena u udovima. Potpuna bezvoljnost uzrokuje i slabost organizma.
Sramota
Kad nas je sramota od nečega, naš mozak ubrzano radi na pronalaženju načina na koji bi se sramota mogla sakriti, a i bolno je svestan da smo uradili nešto loše. Ujedno, to osećamo i u grudima i digestivnom traktu.
Iznenađenje
Iznenađenje nas zaista zatiče nespremne za reakciju. Zato osećamo slabost u nogama. Istovremeno, u grudima i glavi osećaji su povišeni, pošto pokušavamo racionalno da „obradimo“ informaciju do koje smo došli.
Napetost
Nauka kaže da je napetost slično osećanje kao i strah. Karakteriše ga slabost u udovima, dakle izražena nespremnost da se reaguje, dok se stvari ne iskristališu (kad se prava opasnost pokaže, napetost preraste u strah).
Prezir
Prezir, kao mešavina besa i gađenja, pokazuje elemente obe emocije. Prezir uzrokuje i negativne osećaje ispod stomaka (organizam bi najradije „izlučio“ emociju koju doživljava kako bi je se oslobodio).
Zavist
Zavist puni telo sitnim jedom u predelu srca (grudi) i pojačanim pomešanim osećajem besa, nepravde i samosažaljenja (glava). Takođe, nemamo snage da promenimo ovo (slabost u ekstremitetima).
Ljubav
Ljubav je, prema rezultatima ovog istraživanja, čista sreća, ali s jednom malom razlikom. I zaljubljena osoba je „srećna po celom telu“, minus kolena i deo nogu ispod njih. Odatle i ono „klecaju mi kolena“.
Strah
Srce nam ubrzano kuca i u donjem delu stomaka osećamo nelagodnost, što često dovodi do nekontrolisanih pokreta creva. Odsustvo aktivnosti u ekstremitetima ukazuje na to da bismo da opasnost prođe.
Ponos
„Puno mi srce“, kaže se kad smo ponosni na sebe ili nekog drugog. I ruke su mesto na kojem se očitava uticaj ponosa. Setite se sad kako sportisti, posle nekog uspešnog poteza, udaraju vazduh pesnicom.
Ljutnja
Kad se neko naljuti, znači da je u nekom konfliktu. Naše telo se onda instinktivno sprema za fizički obračun i krv se pumpa u gornji deo tela i ruke, koje su već milenijumima naše glavno oružje za „razjašnjavanje“. Takođe, osećaj ljutnje i besa u glavi je intenzivan (pošto i u konfliktu, pogotovo fizičkom, treba brzo misliti).
Gađenje
Kad vidimo nešto što nam se zaista gadi (nešto prljavo, pokvareno, trulo i slično), naš organizam sluša instinktivno upozorenje (ne jedi, ne prilazi), što se vidi i na slici: osećaj je povećan u jednjaku i crevima, pre svega, a i glava je svesna toga da ne treba da prilazi blizu izvoru potencijalne zaraze i smrti.
Pakost
BIOLOŠKI ODGOVOR: UŽIVAMO U NESREĆI ONIH KOJIMA ZAVIDIMO
Svi ljudi pomalo uživaju u nesreći drugih, a najviše onih kojima zavidimo, potvrdili su naučnici sa Univerziteta Prinston. Ovaj fenomen, na nemačkom nazvan šadenfrojde (Schadenfreude), izgleda je osnovni biološki odgovor kod nas ljudi, a potvrđen je serijom testova napravljenih pomoću elektromiograma (merač elektronske aktivnosti mišića).