Hristos se rodi.
Božić označava rođenje Hristovo i najradosniji je od svih velikih hrišćanskih praznika. Bivši fudbaler i trener Crvene zvezde i jedan od osnivača Pravoslavnog sportskog društva „Sveta Srbija“ Aleksandar Kristić kaže za Kurir da se Božić, prema drevnom verovanju i običaju u Srba, smatra veselim porodičnim praznikom i da ga tako treba i proslaviti.
Na taj dan se ne ide u goste, već se Hristovo rođenje proslavlja u sopstvenoj kući. Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.
Kako ćeš proslaviti Božić?
- Sa porodicom u našem domu u Beogradu. Badnje veče, večernju i jutarnju božićnu liturgiju provešćemo u našoj parohijskoj crkvi Aleksandra Nevskog, na Dorćolu - počeo je razgovor Aca Kristić.
Šta će se naći na porodičnoj trpezi?
- Ne spremamo jaku hranu. Česnica je obavezna, nju priprema supruga Sanja, a sinovi Aleksa i Danilo pevaće božićni tropar. Izvlačiće i novac iz česnice. Na samoj trpezi neće biti mnogo mesa. Uglavnom sir, kajmak i piletina.
Hoće li sinovi Aleksa i Danilo biti položajnici?
- Naravno. Posle ručka valja posetiti najmilije. Sinovi će biti položajnici kod baba i deda. Dobiće i poklon (smeh). Valja znati da je praseće pečenje za Božić postalo običaj kod nas Srba, ali iz vremena kada su porodice bile velike.
Da li ste porodično postili pred Božić?
- Hrana nije poenta Božića, već da se porodica okupi. Uz post i molitvu, proveli smo sedam nedelja. Nije nam teško palo. To činimo svake godine.
Sećaš li se Božića kada si bio dečak?
- Naravno. Sećam se česnice kod babe, pamtim sveću i miris tamjana.
Imaš li neku poruku za Božić?
- Na Božić se ne počinje posao! Znam da unazad nekoliko godina mnogi kažu da na Božić valja početi s radom, ali to nije u skladu s pravoslavljem. To nije istina, ali ljudi to rade iz neznanja. Božić je crveno slovo i slavi se tri dana. Neke stvari konačno moramo da naučimo. Poenta praznika je da se na taj dan provede s porodicom i da se ide u crkvu - zaključio je Aca Kristić.
PSP „Sveta Srbija“
NEKA DECA VOLE BOGA I SRBIJU
Kako se razvija Pravoslavno sportsko društvo „Sveta Srbija“?
- Lepo nam ide. Deca su naše blago i vaspitamo ih u duhu pravoslavlja, da vole Boga i Srbiju. Sve proverene vrednosti od časti i poštenja, do bratoljublja i dobrotoljublja imaju suštinu u veri. Mi našim pozdravom kad skupimo tri prsta, a sastavimo dva uz dlan, ispovedamo našu veru. Imamo škole fudbala, košarke i odbojke. Oko Srpske nove godine planiramo da se okupimo i da za sve naše prijatelje koji su nam pomagali napravimo lep sabor.
Salernitana
ROSI MI BRANIO DA SLAVIM
Kako je bilo slaviti Božić u inostranstvu?
- Isto smo spremali česnicu, ali nije bilo naše crkve, pa nam je to nedostajalo. Sećam se, jedne godine, dok sam igrao za Salernitanu, tadašnji trener Delio Rosi nije mi dozvolio da napustim karantin i provedem taj dan s porodicom. Nije me ispoštovao, iako sam tražio ista prava kao i Italijani. Priča je došla do predsednika i on me je pustio. Nažalost, taj Rosi, s kojim je i naš Adem Ljajić imao problema, posle me nije kaznio, ali me nije ni stavljao u tim.