Povlačenje tužbi Srbije i Hrvatske (ne)moguća misija

Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić ne isključuje mogućnost uzajamnog povlačenje tužbi ali i kaže da je Beograd spreman za sud. Koalicija izbeglica i "Veritas" tvrde da je država već dala spiskove nestalih koje je imala i da nema više šta da ponudi Hrvatima. Vesna Pusić juče je ponovila da je Zagreb spreman da razgovara o povlačenju tužbi ako Srbija osigura podatke o nestalima.

Dva meseca ostala su do prvog ročišta Srbije i Hrvatske. Isto toliko za odustajenje od tužbe i kontratužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Ipak, u tu opciju malo ko veruje pa i srpski ministar spoljnih poslova, za kojeg bi to bilo čudo.

"Da bude jasna jedna stvar, za Hrvatsku je bilo bolje da uopšte nije podnosila tu tužbu i bolje je za obe zemlje da tužbe budu povučene", ističe Mrkić.

Prema njegovim rečima, iako Srbija nije incijator tog procesa, spremna je na taj korak.

Signal da bi Zagreb odustao ako Beograd osigura podatke o nestalima u Veritasu razumeju kao paravan za pravi motiv takve poruke.

Srbija nema šta da ponudi Hrvatskoj kada su u pitanju nestali. Sve što je imala dala je. Arhiva je otvorena i podaci su predati hrvatskoj strani, kaže Savo Štrbac iz "Veritasa".

Prema njegovim rečima, pravi razlog za to je što se povlačenju tužbi protivi katolička crkva koja je jaka u svakodnevnom životu, kao i pola miliona branitelja iz poslednjeg rata koji vode kapmapanju protiv ćirilice, i ujedno protiv Srba.

Tu tezu ne osporava ni predsednik Srpskog nacionalnog vijeća. Milorad Pupovac kaže da ne treba potceniti otpore povlačenju tužbi na obe strane, ali da vlade snose odgovornost za odnose dve države.

"Svi vidimo da stvari idu prema sudnici, dokazivanju tužbi. Isto tako postoji i svest o riziku i opasnostima od takvog suđenja i visokih troškova koji prate proces", ocenjuje Milorad Pupovac iz Srpskog nacionalnog vijeća.

Ističe da uz određene napore obe vlade nije nerelano očekivati mogućnost takvog razgovora.

Lista problema između dve države ne završava se samo pitanjem nestalih. To konstatuje Koalicija udruženja izbeglica i osporava političku volju Zagreba.

Hrvatska još nije ekshumirala tela na poznatim mestima i nije procesuirala ratne zločine u Oluji i Bljesku, napominje Miodrag Linta iz Koalicije udruženja izbeglica.

Linta podseća da Hrvatska nije vratila poljoprivredno zemljište, stanarska prava, isplatila penzije i vratila deviznu štednju.

Smatra da se zbog ovih činjenica ne može govoriti o ostvarenju uslova za povlačenje tužbe i kontratužbe.

Hrvatska od Srbije traži informacije o 884, a Srbija od Hrvatske o 1.904 nestale osobe.