RUSI GA SLAVE A SRBI GA ZABORAVILI: Dr Miloš Marić klonirao još pre 70 godina!
SRBIJA - Pomalo zbog irge sudbine a pomalo i zbog našeg poslovičnog nemara prema svojim dičnim sunarodnicima, previđali smo mnoge naše velikane, a jedan od njih je dr Miloš Marić, mlađi brat Mileve Marić Ajnštajn, cenjeni histolog, univerzitetski profesor u Rusiji i jedan od začetnika kloniranja ćelija još pre sedam decenija.
Zbog velikog doprinosa nauci, sećanje na dr Miloša Marića u Rusiji se i danas predano neguje. Ali, u domovini Srbiji i dalje je nepoznat.
U Saratovu, gde Miloš Marić počiva, a gde je 1930. godine izabran za šefa katedre histologije na Državnom medicinskom univerzitetu, kojim je pre njega rukovodio čuveni naučnik B. A. Pavlov, danas postoji spomen-soba posvećena našem umnom sunarodniku.
Ruski naučnici, poput dr G. A. Kabolova, tvrde da Marićevi radovi i eksperimenti u oblasti amitoze imaju istorijski značaj, te da je dr Marić još pre sedam decenija postavio temelje oblasti medicine koja se danas zove kloniranje.
"Uporedo sa njegovim naučnim interesovanjem u oblastima mitoze i amitoze (indirektne i direktne deobe ćelija), dr Marić je radio pripreme za proučavanje nervnog sistema, ali je Veliki otadžbinski rat prekinuo te radove koji su publikovani tek posle rata i poslužili kao osnova za tri doktorske disertacije", zapisao je dr Kablov u Saratovu 1986. godine.
Na srpskom jeziku dr Marić se pominje samo u jednoj rečenici Enciklopedije Novog Sada - kao deset godina mlađi Milevin brat. Jedini zapis o njemu ostavio je Đorđe Krstić, novosadski fizičar koji već decenijama živi i radi u Sloveniji. Krstić je u svojoj knjizi “Mileva i Albert Ajnštajn” manje poglavlje posvetio Milošu.
I to je zasada sve. Nijedan Marićev naučni rad nije preveden na srpski jezik, ali na tome radi novosadsko “Malo istorijsko društvo”, na čelu sa dr Dragom Njegovanom. Društvo se bavi afirmacijom svih značajnih, a zaboravljenih velikana.
"Ni mnogoljudnije nacije ne dozvoljavaju sebi luksuz da zaboravljaju svoje velikane, pa ne bi trebalo da to činimo ni mi, mali ali daroviti narod. Kopije naučnih radova dr Marića trebalo bi da poseduju institucije, poput Matice srpske, a medicinski fakulteti da ga pominju i podsećaju studente da je postojao naučnik, naš sunarodnik, koji je, poput Tesle i Pupina, ostavio veliki naučni trag u inostranstvu", kaže dr Njegovan.