Ona je trenutno u Pragu. Tamo se utvrđuje gde je napravljena jer se signature mogu veoma lako promeniti
Dragulj velikog osvajača u srcu Vojvodine.
Pored čuvenih slikara naive po kojima se Kovačica pročula, dragulj male vojvođanske varošice postao je i graditelj violina Jan Nemeček (65). Nastavnik muzike je druga generacija stradivarijevskog umeća u familiji, a otkrio je, i to potpuno slučajno, da u kolekciji ima instrument koji potiče iz doba Sulejmana Prvog Zakonodavca.
Islamski motivi
- Moja supruga gledala je seriju „Sulejman Veličanstveni“ i ja sam video da Ibrahim paša svira na violini kakvu ja imam u kolekciji. Otrčao sam u radionicu da se uverim. Pre Stradivarija završetak violine nije se radio u obliku puža, nego u neke velike ličnosti ili glave životinje. Lice je bilo istočnjačko. Bio je hram s dve kula. Video sam da instrument ima islamske motive - objašnjava nam Jan i dodaje:
- Turci nisu imali graditelje. Napravili su je verovatno u Češkoj 1510. godine. Violina je trenutno u Pragu. Tamo se utvrđuje gde je tačno građena jer se signature mogu lako promeniti. Želim da mi izdaju sertifikat da znam šta imam u kolekciji, a bolje da ne znam.
Jan nam daje u ruke violinu iz 1687. godine, zatim i pravi raritet iz kolekcije grofa Esterhazija. U radionici, koja se nalazi u izdvojenom delu kuće, violine dobijaju novi život, a obično dolaze u delovima.
Otkriva tajnu
- Mnogo instrumenata dobijemo na poklon. Violine nađu u kontejnerima ili na tavanima. Ljudi često i ne znaju kakvo su blago pronašli - smeši se naš sagovornik.
Jan se ne boji za budućnost porodičnog biznisa jer će violine nastaviti da prave njegov sin i unuka Marina. Na kraju razgovora otkriva nam jednu tajnu.
- Svako može da napravi violinu. Nije tajna u rukama. Imate na stotine hiljade tenora u svetu, a i rezonantnih stabala, ali je samo jedan Pavaroti.
Pored čuvenih slikara naive po kojima se Kovačica pročula, dragulj male vojvođanske varošice postao je i graditelj violina Jan Nemeček (65). Nastavnik muzike je druga generacija stradivarijevskog umeća u familiji, a otkrio je, i to potpuno slučajno, da u kolekciji ima instrument koji potiče iz doba Sulejmana Prvog Zakonodavca.
Islamski motivi
- Moja supruga gledala je seriju „Sulejman Veličanstveni“ i ja sam video da Ibrahim paša svira na violini kakvu ja imam u kolekciji. Otrčao sam u radionicu da se uverim. Pre Stradivarija završetak violine nije se radio u obliku puža, nego u neke velike ličnosti ili glave životinje. Lice je bilo istočnjačko. Bio je hram s dve kula. Video sam da instrument ima islamske motive - objašnjava nam Jan i dodaje:
- Turci nisu imali graditelje. Napravili su je verovatno u Češkoj 1510. godine. Violina je trenutno u Pragu. Tamo se utvrđuje gde je tačno građena jer se signature mogu lako promeniti. Želim da mi izdaju sertifikat da znam šta imam u kolekciji, a bolje da ne znam.
Jan nam daje u ruke violinu iz 1687. godine, zatim i pravi raritet iz kolekcije grofa Esterhazija. U radionici, koja se nalazi u izdvojenom delu kuće, violine dobijaju novi život, a obično dolaze u delovima.
Otkriva tajnu
- Mnogo instrumenata dobijemo na poklon. Violine nađu u kontejnerima ili na tavanima. Ljudi često i ne znaju kakvo su blago pronašli - smeši se naš sagovornik.
Jan se ne boji za budućnost porodičnog biznisa jer će violine nastaviti da prave njegov sin i unuka Marina. Na kraju razgovora otkriva nam jednu tajnu.
- Svako može da napravi violinu. Nije tajna u rukama. Imate na stotine hiljade tenora u svetu, a i rezonantnih stabala, ali je samo jedan Pavaroti.
Zorana Jeftić