Groznica za internet blagom
VIRTUELNI BOGATAŠ: Novosađanin u bitkoinima skupio 1,5 miliona evra!
Jedan Novosađanin kupio čak 30 računara koji "kopaju zlato" na internetu samo da bi skupio što više virtuelnog novca
Sve više Novosađana "kopa zlato" na internetu i zarađuje virtuelni novac - bitkoin. Ova vrsta "rudarstva" postala je toliko popularna da sugrađani kupuju i po nekoliko računara kako bi sakupili što više virtuelnog novca, a rekorder je sugrađanin koji je skupio 1.800 bitkoina, koji vrede oko 1,5 miliona evra
"Pošto je potrošnja struje velika, jer računar neprekidno radi, a procesor košta oko 300 evra, udružili smo se nas osmorica i kupili osam računara, koje smo umrežili i naizmenično svakoga dana drugi računar "kopa" bitkoine", rekao je Novosađanin, programer po struci, koji nije želeo da mu navodimo ime i prezime, kako "ne bi provocirao hakere u gradu".
Koliko je kupovina virtuelnog novca uzela maha potvrđuje i činjenica da je jedan Novosađanin kupio čak 30 računara, koji "kopaju zlato" na internetu.
"Za nekoliko meseci prikupio je 1.800 bitkoina, koji vrede oko milion i po evra", rekao je Novosađanin.
Da Novi Sad prednjači u upotrebi bitkoina, potvrđuje i podatak da je školarinu u novosadskoj E-gimnaziji moguće platiti upravo tom virtuelnom valutom.
"S obzirom na to da je nastava u našoj školi bazirana na informacionim tehnologijama, a ovakav način prikupljanja novca sve je popularniji među našim učenicima, odlučili smo da im ponudimo i mogućnost plaćanja digitalnim novcem", rekao je Nebojša Jovanović, direktor E-gimnazije.
Kurs bitkoina zbog velike popularnosti svakodnevno varira.
"Tako je 2009. godine, kada se pojavio, vredeo svega deset dolara. Sa vrtoglavim porastom potražnje skočila je i njegova vrednost do čak 1.000 dolara, da bi danas jedan bitkoin vredeo oko 600 dolara", kaže Jovanović.
Za prikupljanje virtuelnog novca neophodan je jak računar, a budite spremni i na daleko veći račun za struju.
"Računar bi, pored ostalog, trebalo da ima napajanje od bar 1.000 vati i dobro hlađenje, a takav košta oko 4.000 evra. S njim, zarada bi bila od 50 do 100 dolara mesečno. Pri tom, neophodno je da imate dovoljno brz internet, a na računaru, koji traži bitkoine, nije moguće otvarati nijedan drugi program", objasnio je Jovanović.
"Pošto je potrošnja struje velika, jer računar neprekidno radi, a procesor košta oko 300 evra, udružili smo se nas osmorica i kupili osam računara, koje smo umrežili i naizmenično svakoga dana drugi računar "kopa" bitkoine", rekao je Novosađanin, programer po struci, koji nije želeo da mu navodimo ime i prezime, kako "ne bi provocirao hakere u gradu".
Koliko je kupovina virtuelnog novca uzela maha potvrđuje i činjenica da je jedan Novosađanin kupio čak 30 računara, koji "kopaju zlato" na internetu.
"Za nekoliko meseci prikupio je 1.800 bitkoina, koji vrede oko milion i po evra", rekao je Novosađanin.
Da Novi Sad prednjači u upotrebi bitkoina, potvrđuje i podatak da je školarinu u novosadskoj E-gimnaziji moguće platiti upravo tom virtuelnom valutom.
"S obzirom na to da je nastava u našoj školi bazirana na informacionim tehnologijama, a ovakav način prikupljanja novca sve je popularniji među našim učenicima, odlučili smo da im ponudimo i mogućnost plaćanja digitalnim novcem", rekao je Nebojša Jovanović, direktor E-gimnazije.
Kurs bitkoina zbog velike popularnosti svakodnevno varira.
"Tako je 2009. godine, kada se pojavio, vredeo svega deset dolara. Sa vrtoglavim porastom potražnje skočila je i njegova vrednost do čak 1.000 dolara, da bi danas jedan bitkoin vredeo oko 600 dolara", kaže Jovanović.
Za prikupljanje virtuelnog novca neophodan je jak računar, a budite spremni i na daleko veći račun za struju.
"Računar bi, pored ostalog, trebalo da ima napajanje od bar 1.000 vati i dobro hlađenje, a takav košta oko 4.000 evra. S njim, zarada bi bila od 50 do 100 dolara mesečno. Pri tom, neophodno je da imate dovoljno brz internet, a na računaru, koji traži bitkoine, nije moguće otvarati nijedan drugi program", objasnio je Jovanović.
Kako radi bitkoin?
Bitkoin se koristi za plaćanja na netu, ali se može menjati i za klasične valute, a nastaje „rudarenjem". Reč je o procesu kojim se deo snage procesora računara pozajmljuje sistemu, a on rešavanjem matematičkih operacija verifikuje transakcije u virtuelnoj valuti. Algoritam za proizvodnju napravljen je tako da u svakom trenutku ubacuje u opticaj određenu količinu bitkoina koja se deli na sve koji u tom trenutku "rudare". Što je više „rudara", teže se dolazi do virtuelne valute.