Superzemlje imaju okeane i kontinente
ČIKAGO - Ko kaže da ne postoji život van Zemlje.
Egzoplanete nazvane superzemlje česte su u našoj galaksiji, a verovatnoća da imaju klimu nalik našoj mnogo su veće nego što se dosad mislilo, tvrde astrofizičari s Univerziteta severozapada i Univerziteta u Čikagu.
Nove teze
Prema novom modelu, superzemlje imaju okeane, ali i kontinente, što, bez obzira na njihovu masu, znači da imaju i stabilnu klimu poput one na Zemlji, tvrde Nikolas Kovan i Dorijan Abot.
- Da li su superzemlje potpuno suve ili potpuno prekrivene vodom jeste pitanje na koje smo pokušali da damo odgovor primenjujući geofizička i astronomska saznanja. Dosad se pretpostavljalo da one imaju okeane koji prekrivaju celu površinu, ali smo dokazali da je ta pretpostavka pogrešna. Svi ti svetovi imaju značajne količine vode - kaže Kovan.
Koristeći podatke o Zemlji, koja inače ima dosta vode, ali stenoviti delovi čine najveći deo mase planete, zaključili su da i druge planete imaju sličan odnos okeana i kontinenata. Ta voda se zbog tektonskih kretanja stalno kreće, a odnos okeana i kopna kontrolišu pritisak na morskom dnu i gravitacija.
- Čak i da superzemlje imaju 80 odsto više vode, njihova površina bi izgledala kao površina Zemlje. Ove masivne planete imaju ogroman pritisak na morskom dnu, što uvek utiče na stvaranje kopna. S druge strane, da Zemlja ima jedan odsto više vode, podavili bismo se jer bi voda prekrila sve kontinente - kaže Kovan.
Stabilna klima
Sposobnost superzemlje da ima kontinente važna je zbog stabilne klime, što znači da postoji šansa da na tim planetama ima života.
Ipak, njih dvojica jedino još nisu sigurni da li sve superzemlje imaju tektonska kretanja i određenu količinu vode.
O superzemljama
- superzemlje su planete van Sunčevog sistema koje imaju masu veću od Zemlje, ali manju od manjih gasovitih džinova
- superzemlje ne postoje u našem solarnom sistemu
- superzemlje imaju masu koja je od 1,5 do 10 puta veća od mase naše planete
- prva superzemlja otkrivena je 1992. godine
- prve dve superzemlje u takozvanoj naseljivoj zoni otkrivene su 2007. godine