ISPOVESTI O TETOVIRANJU: Posle prve sam se navukla!
Nije to bilo tako davno kad se na tetovirane osobe gledalo kao na odmetnike, pripadnike subkultura (bajkeri, pankeri) i alternativne “čudake”. Danas je tetoviranje potpuno normalna stvar i jednako ga upražnjavaju sportisti, manekenke, studenti i adolescenti.
Donosimo vam iskustva devojaka koje su uradile tetovaže. Da li su zažalile, da li su odluku donele zrelo ili u pripitom stanju i da li su same smislile tetovažu ili su odabrale iz kataloga, pročitajte!
Megi R., 20
“Svoju prvu tetovažu uradila sam za 18. rođendan: rimske brojke na gležnju označavaju moj i mamin rođendan. Obzirom da delimo rođendan, taj mi je broj uvek bio poseban. Nikad neću zažaliti što sam se tetovirala. Odličan je razlog za početak razgovora, a mesto lako sakrijem ako moram na razgovor za posao. Zapravo, toliko mi se svidela prva tetovaža da sam drugu uradila s nepunih 20. Zaista mi se sviđa mesto – vrh prsne kosti. Super izgleda u otvorenom topiću, a za profesionalniji izgled jednostavno je prekrijem zatvorenijom odećom.”
Laura B., 19
“Moja mama baš i nije bila za. Rekla mi je da čovek postane zavistan i da ću nakon prve samo želeti još koju. Bila je u pravu jer sam u sledećih šest meseci (nakon što sam napunila 18 godina) uradila 4 tetovaže. Prvo sam istetovirala tri zvezdice na ručnom zblobu. Nema nekog dubljeg značenja, oduvek sam bila opsednuta zvezdicama jer sam takve tetovaže videla kod hrpe slavnih i poznatih osoba. Druga je pero koje sam istetovirala na prijateljev rođendan. Nju najviše volim jer nije naročito dobro istetovirana (izgleda više kao list) i nalazi se na vidljivom mestu na desnoj podlaktici pa je ne mogu prikriti osim dugim rukavima. Sad kad imam gotovo 20 godina, počinjem da razmišljam koliko je to pametno bilo. Mama mi često spomene da ću najverovatnije zažaliti kad budem stara i naborana, ali mene više muči kako ću u godinama koje su preda mnom naći ozbiljan posao. Ne planiram da se bavim pravom ili tako nečim ozbiljnim, ali znam da postoje poslodavci koji me neće shvatiti ozbiljno ako se pojavim pred njima sva puna tetovaža. A i ne zamišljam se kao istetovirana mlada na budućim fotografijama s mog venčanja. Nisam sigurna hoću li ih uklanjati laserom jer je to skup i bolan postupak, ali bih volela da sam više razmišljala o svemu i shvatila da ne postoji klik na “vrati” ako se ikada predomisliš.”
Dijana L., 17
“Volim sve oblike umetnosti na telu, a prošle godine napravila sam prvu (i za sada jedinu) tetovažu. Moja tetovaža, detelina s 4 lista koja izvire iz note) jako mi je posebna jer sam je sama osmislila, a tetovirala me moja mama koja je tatoo umetnica. Drugu sam isplanirala za 18. rođendan, ali želim samo malene tetovaže na skrivenim mestima. Ne želim da se prebrzo i previše istetoviram i smatram da bi trebalo imati dublje značenje osobama koje tetovažama oslikavaju tela. Nema gore stvari od trajne verzije nečega potpuno beznačajnog!”
Josipa A., 24
“Istetovirala sam se kad sam imala 20 godina, nakon što sam godinama razmišljala o tome što želim i gde. Ponekad se pitam da li je trebalo promeniti neki detalj oko slova ovde ili senku na onom delu tetovaže, ali ove misli nestanu u roku od nekoliko minuta. Tetovirala sam jednostavnu reč “smile”, jednostavnim crnim slovima na ručnom zglobu, mestu koje mogu otkriti ili sakriti – zavisno od raspoloženja. Volim je i ne žalim zbog toga, ali mrzim stalna zapitkivanja ljudi koji je ugledaju. Možda su ljudi koje poznajem jednostavno znatiželjni ili dosadni, ali uvek ih moram podsećati da je to moja, a ne njihova tetovaža i da ih se ne tiče. Moj tata misli da ima pravo kad god poželi da me uhvati za ruku i da pogleda tetovažu, a to je najgore od svega. Uprkos svemu, definitivno ću napraviti još jednu. Već sam sve isplanirala, biće ilustracija, a ne reč. Mislim da će na taj način pitanja biti manje, a ako neko i počne da postavlja suvišna pitanja, lakše ću ih “otkačiti” neozbiljnim odgovorom.”
Melita B., 27
“Kad sam imala 18, istetovirala sam reč “snaga” na vratu. Danas je obožavam jednako kao i prvog dana. Odabrala sam reč jer mislim da je dobro sažela taj period u mom životu, ali i smer u kojem sam nakon toga krenula. Srednja škola za mene nije bila nimalo lagana i definitivno nisam očekivala da ću završiti na željenom fakultetu. Moja tetovaža podseća me na sve što sam postigla, kao i na činjenicu da sam snažna žena koja može učiniti sve što poželi.”
Kristina M., 19
“Čekala sam dve godina na tetovažu koju sam planirala i odlučila da uradim. Znala sam da je to trajna stvar pa sam htela biti sigurna da ću uraditi tetovažu koju nikad neću poželeti da skinem. Većina mojih prijatelja ima tetovažu, a oni koji još nemaju planiraju da urade. Sam proces i nije bio tako loš. Znala sam da želim neko skriveno mesto pa sam je stavila na područje rebara. To je navodno najbolnije mesto za tetovažu, ali nije bolelo. Salon za tetoviranje u koji sam otišla bio je čist, a osoblje jako ljubazno pa sam se osećala stvarno prijatno.”
Jasmina H., 22
“Mislim da su tetovaže umetnost na telu i verujem da mogu postati deo osobe koja ih ima. Imam tri tetovaže, ali samo dve imaju posebno značenje. Prvu sam napravila kad sam imala 18 godina i predstavlja simbol ljubavi. Nisam puno razmišljala i sad bih radije da sam malo pričekala s tom tetovažom. Druga je na levoj strani trupa, a naslikane su tri reči: “faith, love i hope” s tri ruže ispod reči. Mislim da puno bolje zvuči na engleskom, a za mene ima posebno značenje jer sam onda prolazila teško razdoblje pred kraj srednje škole. Ta me tetovaža podseća da sam preživela ismevanje i maltretiranje vršnjaka. Treća tetovaža nalazi se na mojim leđima, a prikazuje kolibrića koji pije nektar iz cveta hibiskusa. Posebna je jer me podseća na mog dedu.”