Još trče počasni krug: Kuća Topalovića nedirnuta od 1982.
Većina kultnih srpskih filmova nije bila istinita, jer da jeste, Marokanci verovatno nikad ne bi pristali da im ambasada u Beogradu bude u kući u kojoj je živeo “Balkanski špijun”, dok su porodice na uglu Zadarske i Srebreničke, odnosno u Dositejevoj, skućene baš kao "Maratonci" i "Flojd".
"U kući Čvorovića stanovala su dugo braća Aranicki. Jedan je bio advokat, a drugi sudija. Krajem prošlog veka oni su prodali kuću Vladimiru Bokanu, koji je kasnije ubijen u Atini. Tačno na mestu te kuće sada se nalazi bazen, a pored vila u kojoj je do 2004. bila Ambasada Maroka. Sećam se da sam tokom snimanja filma pozajmio Bati Živojinoviću bele pantalone za scenu kada automobil udara u radnju", priča Branislav Belić i dodaje da su u celoj ulici jedino četiri kuće očuvane iz perioda “Balkanskog špijuna”.
Zato na Kosančićevom vencu, koji je u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika, na ćošku Zadarske i Srebreničke, danas jedino nedostaju Topalovići da bi doživljaj bio filmski.
"Zidovi kuće nisu krečeni još od snimanja tog filma. Jedino je taraba bila sklonjena i postavljen deo ispred ulaznih vrata. Danas su se jedino stanari promenili, a često se dešava da mladići i devojke kada prolaze ovuda noću viknu: "Topalovići", smeje se stanarka koja živi u kući „Maratonaca“.
Tri i po decenije od stvaranja kultnog filma “Nacionalna klasa” prošle su brzo poput “fiće” popularnog Flojda, ali u dvorištu kuće u Dositejevoj, gde je živeo Brana Mitrović, vreme kao da je stalo.
"Tokom snimanja ovde se nalazila još jedino garaža, sve ostalo je isto. Pošto sam tada bila u Italiji, sećam se da su mi roditelji pričali kako su glumci bili baš druželjubivi iako su se tu zadržali svega pet, šest dana. Kad sam bila mlađa hvalila sam se prijateljima da je u mojoj kući sniman film, a sada me unuci teraju da pričam o tome - kaže Radmila Ristić Pijetlović.
Diklić stalno tražio pauzu za toalet
Druženje sa glumcima mnogi smatraju velikom privilegijom. Međutim, ponekad to može biti i naporno. “Snimanje je trajalo tokom jula i avgusta. Tada sam završila srednju školu, a svi glumci su bili prilično stariji od mene. Sećam se da je Bogdan Diklić često tražio da ide u toalet, pa me je nervirao zbog toga”, priča stanarka sa Kosančićevog venca.