BANJALUKA/VAŠINGTON - Biblioteka nekadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona objavila je nova dokumenta o ratu u Bosni i Hercegovini, u kojima je dosta pažnje posvećeno inicijativi tadašnjeg predsednika Francuske Žaka Širaka da se Srebrenica vojnom silom oslobodi i preuzme od Srba.
U jednom dokumentu od 13. jula 1995. godine dat je zanimljiv transkript razgovora između tadašnjih predsednika Francuske i Sjedinjenih Američkih Država.
"Francuska je spremna da sve svoje vojne potencijale stavi iza akcije za ponovno zaposedanje Srebrenice. Još ne znam šta Britanci misle. Oni su direktno zainteresovani jer je Goražde, gde su njihovi vojnici, blizu Srebrenice. Pitam se hoće li se i oni, kako su to Holanđani uradili u Srebrenici, samo spakovati i otići. Ne želim da Francuska bude saučesnik u takvoj situaciji", rekao je Širak Klintonu.
Dodao je i da vojna operacija vraćanja Srebrenice Bošnjacima zavisi od volje SAD, Velike Britanije i Nemačke. Širak je naglasio i da njegova zemlja ne može da dopusti "da se oni poubijaju, a mi da sedimo i ne radimo ništa, čime postajemo saučesnici".
Klinton je na to, kako je navedeno, odgovorio da ceni čvrst stav Francuske po pitanju Srebrenice, ali je naglasio da je za njega Goražde mnogo bitnije. "Goražde je bitnije od Srebrenice i od Žepe, kako zbog veličine, tako i zbog psihološkog efekta", naveo je Klinton i dodao da će Srbi, ako se nešto desi u Goraždu, smatrati "da imaju odrešene ruke za napad na Sarajevo".
Ipak, u dokumentima se navodi da Britanci nisu bili spremni za brzu i nasumičnu odluku o vojnoj akciji u BiH, uprkos pritiscima iz Pariza. Takođe, Britanci su smatrali da Srbi mogu zauzeti Žepu kada god to žele, iako su sumnjali da će se to desiti jer im je "neophodno nekoliko dana da "svare" Srebrenicu". U dokumentu se još navodi i da je Velika Britanija još jednom izrazila spremnost da zadrži svoje vojnike u BiH.
"Jedan od osnovnih razloga zašto sam mislio da je ispravno poslati britanske vojnike tamo (u BiH) i zašto oklevam da ih povučem jeste što u tom slučaju preti opasnost od šireg balkanskog rata", naveo je tadašnji britanski premijer Džon Mejdžor.