Avion u kojem sam bio s Bugarinom zakačio je kod Pakraca granje i survao se, ispričao za Kurir Radosav Vujošević (59)
BEOGRAD - Sreća u nesreći!
Kad se 14. novembra avion kojim sam upravljao srušio u Hrvatskoj i kad sam došao svesti, smogao sam snage tek da procedim kroz zube: „Dobro je, živ sam!“ Tog dana bio je praznik Sveti vrači i neki kažu da su me ti sveci spasli smrti. Ja mislim da sam preživeo zahvaljujući srećnim okolnostima, ali kako god bilo, srećan sam što sam živ.
Prvi put otkako je sredinom novembra preživeo pad aviona u minsko polje kod Pakraca u Hrvatskoj, pilot Radosav Vujošević Čarli (59) iz Beograda otvorio je dušu Kuriru i ispričao strahotu kroz koju je prošao.
Uleteli u maglu
- Bugarin Vasilev i ja smo po poletanju dobili informaciju da su vremenski uslovi dobri. Međutim, iznenada smo upali u maglu u kojoj nisam video drveće, a samo sam nazirao konfiguraciju terena - priseća se Čarli.
Zbog toga je morao prinudno da sleti, a da nesreća bude veća, avion je aterirao u šumu u Gornjem Rogolju, mestu označenom kao opasno minsko polje!
- Zakačili smo granje i izgubili kontrolu nad „cesnom“. U tim trenucima čuo sam jedino lupnjavu i udaranje grana o avion, koji je vrlo brzo horizontalno pao u šumu. Ipak, grane su Vasilevu i meni spasle život. Usporile su letelicu i ublažile pad. Da nije bilo drveća i da smo udarili u stenu - priča Čarli.
Vujoševićeve nevolje nisu prestale ni nakon pada aviona.
- Nisam mogao da izađem iz olupine jer su mi noge bile priklještene. Bio sam bespomoćan i uplašen. Na sreću, Vasilev me izvukao iz kabine. Odmah smo se udaljili od aviona, pošto je postojala opasnost da eksplodira - priča Čarli.
Porodica dala snagu
Vasilev i Čarli uspeli su da se saberu i da mobilnim pozovu kontrolu leta i policiju.
- Meni je njihova potraga od nekoliko sati izgledala kao čitava večnost. Trpeo sam strahovite bolove i bio nepokretan. Mnogo sam krvario i mislio sam da ću se i onesvestiti - priseća se Čarli strahote kroz koju je prošao.
Na kraju kaže da je svestan da je imao neverovatnu sreću.
- Znao sam da moram da izdržim. Snagu su mi davale misli o mojoj porodici. Imam suprugu i decu, zbog kojih sam morao da se borim - završava Čarli.
(M. I.)
Kad se 14. novembra avion kojim sam upravljao srušio u Hrvatskoj i kad sam došao svesti, smogao sam snage tek da procedim kroz zube: „Dobro je, živ sam!“ Tog dana bio je praznik Sveti vrači i neki kažu da su me ti sveci spasli smrti. Ja mislim da sam preživeo zahvaljujući srećnim okolnostima, ali kako god bilo, srećan sam što sam živ.
Prvi put otkako je sredinom novembra preživeo pad aviona u minsko polje kod Pakraca u Hrvatskoj, pilot Radosav Vujošević Čarli (59) iz Beograda otvorio je dušu Kuriru i ispričao strahotu kroz koju je prošao.
Uleteli u maglu
- Bugarin Vasilev i ja smo po poletanju dobili informaciju da su vremenski uslovi dobri. Međutim, iznenada smo upali u maglu u kojoj nisam video drveće, a samo sam nazirao konfiguraciju terena - priseća se Čarli.
Zbog toga je morao prinudno da sleti, a da nesreća bude veća, avion je aterirao u šumu u Gornjem Rogolju, mestu označenom kao opasno minsko polje!
- Zakačili smo granje i izgubili kontrolu nad „cesnom“. U tim trenucima čuo sam jedino lupnjavu i udaranje grana o avion, koji je vrlo brzo horizontalno pao u šumu. Ipak, grane su Vasilevu i meni spasle život. Usporile su letelicu i ublažile pad. Da nije bilo drveća i da smo udarili u stenu - priča Čarli.
Vujoševićeve nevolje nisu prestale ni nakon pada aviona.
- Nisam mogao da izađem iz olupine jer su mi noge bile priklještene. Bio sam bespomoćan i uplašen. Na sreću, Vasilev me izvukao iz kabine. Odmah smo se udaljili od aviona, pošto je postojala opasnost da eksplodira - priča Čarli.
Porodica dala snagu
Vasilev i Čarli uspeli su da se saberu i da mobilnim pozovu kontrolu leta i policiju.
- Meni je njihova potraga od nekoliko sati izgledala kao čitava večnost. Trpeo sam strahovite bolove i bio nepokretan. Mnogo sam krvario i mislio sam da ću se i onesvestiti - priseća se Čarli strahote kroz koju je prošao.
Na kraju kaže da je svestan da je imao neverovatnu sreću.
- Znao sam da moram da izdržim. Snagu su mi davale misli o mojoj porodici. Imam suprugu i decu, zbog kojih sam morao da se borim - završava Čarli.
(M. I.)
Potraga
NAŠLI IH PREKO STABALA
Čarli kaže da su ih spasioci locirali zahvaljujući oznakama na drveću.
- Izdiktirali smo policajcima brojeve sa stabla, a oni su pozvali šumare i tako otkrili gde se nalazimo - kaže Čarli.
ČINJENICE
Čarlijeve povrede
- prelom pršljena
- prelom pet rebara
- prelom ključne kosti