Za povraćaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, osim državljana Srbije, sve češće konkurišu i građani iz bivših jugoslovenskih republika. Tako je u Agenciji za restituciju do sada primljeno 70 zahteva iz Hrvatske, 28 iz Makedonije, 26 iz Bosne i Hercegovine, 19 iz Crne Gore i 15 iz Slovenije.
- Državljani bivših SFRJ republika imaju pravo na vraćanje imovine pod uslovom reciprociteta. Ako je bivša republika zakonom uredila vraćanje imovine, njeni državljani imaju pravo na povraćaj nepokretnosti u Srbiji samo ako je našim državljanima priznato isto pravo u toj državi. Ako bivša republika SFRJ nije uređivala vraćanje imovine, smatra se da postoji reciprocitet onda ako srpski državljanin tamo može da stekne pravo svojine i nasledi nepokretnosti - kažu u Agenciji za restituciju.
Pravna gimnastika u Hrvatskoj
Naši državljani su tražili vraćanje nekretnina u svim bivšim republikama koje su uredile ovo pitanje, a to su sve osim BiH. Međutim, svoje pravo nisu uspeli svuda i da ostvare. Recimo, u Hrvatskoj i Makedoniji ne mogu da dođu do dedovine, pa shodno tome ni njihovi državljani ne mogu da dobiju nekretnine ovde.
U Agenciji objašnjavaju da su Makedonci u startu zakonom regulisali da oduzetu imovinu mogu da dobiju nazad samo njihovi državljani. Hrvati su takođe doneli takav zakon, ali ga je hrvatski ustavni sud oborio, pa je zakon izmenjen. Sada i drugi mogu da potražuju nekretnine, ali samo ako postoji međudržavni sporazum. S obzirom na to da Hrvatska nije potpisala sa Srbijom takav sporazum, tamošnji organi masovno odbijaju naše građane.
Zato je i Agencija za restitucije Srbije odbila sve hrvatske i makedonske zahteve, a Ministarstvo finansija, kao drugostepeni organ, potvrdilo ovakve odluke. One, međutim, još nisu pravosnažne, jer svi odbijeni imaju pravo da pokrenu upravni postupak, a ni u jednom konkretnom slučaju on nije okončan.
Što se tiče Crne Gore, srpski državljani mogu da ostvare pravo na vraćanje imovine tamo, ali zasad nema podataka koliko kuća i njiva je i faktički vraćeno. Samim tim, i Crnogorci imaju pravo na povraćaj ovde. Pravo da ponovo dođu do svoje očevine imaju i državljani BiH. Mada ova zemlja još nije donela zakon o restituciji, sa njom imamo reciprocitet.
Čeka se dogovor sa Slovencima
Za Sloveniju reciprocitet još nije utvrđen, ali se očekuje da će ovo biti uskoro pozitivno rešeno između dve države, pa će nadležna tela u obe zemlje doneti odluke u korist građana ove druge.
Bez obzira na reciprocitet, naslednici kneza Pavla, sin, knez Aleksandar, i ćerka, kneginja Jelisaveta, podneli su zahtev za povraćaj dvorca na Brdu kod Kranja pre više od tri godine. Prvostepena odluka Višeg suda u Kranju, 2010. godine, bila je negativna. Na ovu presudu podneta je žalba Vrhovnom sudu i još se čeka odgovor.
- Slovenci nijednog trenutka nisu osporili knezu vlasništvo, jer je ono nesporno, i postoje ugovori o kupovini zemljišta iz 1937. godine. Međutim, njihov zakon o restituciji iz 1991. izričito navodi da se imovina ne može vratiti državnim neprijateljima i saradnicima okupatora, u šta su oni svrstali i članove porodice Karađorđević - kaže advokat Dejan Nedić, jedan od zastupnika kneza Aleksandra.
Pošto je knez Pavle u međuvremenu rehabilitovan, odlukom Višeg suda u Beogradu od 15. decembra 2011, ovo je navedeno u žalbi pred Vrhovnim sudom Slovenije, i pokrenut je postupak u ovoj zemlji za priznavanje odluke beogradskog pravosuđa. Nedić veruje da će to prevagnuti da Brdo kod Kranja uskoro bude ipak vraćeno kneževim naslednicima.
Slučaj Miločer
Zahtev za povraćaj Miločera, koji je bio vlasništvo kraljice Marije Karađorđević, još nije podnet, ali će uskoro biti, potvrdio je za Novosti advokat Đorđe Đurišić. Kraljica je u dvorac uložila 4,5 miliona ondašnjih dinara, a ceo kompleks je finansiran iz kraljeve blagajne. Ona je čak nadgledala radove i učestvovala u odabiru detalja, a 1936. godine je otišla u Englesku zbog školovanja dece. Ubrzo je došao rat i više se nije vraćala.