Čulo vida jedno je od najvažnijih koje posedujemo. Smatra se da čak 80 odsto svega što u životu doživimo i saznamo ostvarimo upravo putem njega. Međutim, da bismo mogli da vidimo, neophodno je da, osim oka, budu očuvani i vidni živac, kao i centar za vid, koji se nalazi u potiljačnom delu mozga.
Jednostavnije rečeno: oko je kamera, vidni živac je gajtan koji spaja tu kameru i centar za vid - monitor na kojem se stvara slika. Dr Kurir je zbog tako velikog značaja sistema koji svim ljudima omogućava da u potpunosti spoznaju svet oko sebe, a koji se veoma često zapostavlja, istraživao na koji način se mogu javiti oboljenja oka, koji su njihovi prvi simptomi, na koji način mogu da budu sprečena i kako bi trebalo da se odnosimo prema tom dragocenom čulu.
Prof. dr Ivan Stefanović, vitreoretinalni hirurg i načelnik odeljenja za traumu oka Klinike za očne bolesti u KCS, istakao je da oboljenja oka mogu biti nasledna ili stečena, ali i odraz nekog drugog oboljenja u organizmu.
- Najčešće bolesti oka, koje mogu imati naslednu predispoziciju, jesu glaukom, katarakta i visoka kratkovidost, dok su stečena oboljenja ablacije retine, povrede, tumori i slično. Pored toga, mogu se izdvojiti i takozvane refrakcione anomalije oka, u koje se ubrajaju kratkovidost ili miopija, dalekovidost ili hipermetropija i astigmatizam - rekao je dr Stefanović i dodao da upravo naziv anomalije govori da tu nije reč o oboljenjima oka, jer su tada u najvećem procentu slučajeva oči zdrave.
- Dalekovido oko je u stvari nešto manje nego što je to normalno, pa je neophodno da pacijent nosi sabirna, plus stakla. Mlade osobe poseduju jak mehanizam akomodacije, kojim mogu da maskiraju dalekovidost, pa je pri određivanju da li ona postoji važno isključiti taj mehanizam, a to se postiže širenjem zenica. Kod dece česte glavobolje, naročito tokom učenja, mogu biti uzrokovane dalekovidošću, te je tada pregled oftalmologa hitan. Ukoliko su mališani dalekovidi, moraju nositi naočare sve vreme kako bi štedeli mehanizam akomodacije i koristili ga samo za gledanje na blizinu - naglasio je sagovornik Dr Kurira.
Kratkovidost ili miopija može biti školska (mala ili srednja) i progresivna (velika).
- Školska ili benigna kratkovidost je neuporedivo češća. Oko je tada zdravo, ali malo veće, pa minus, rasipna stakla pomažu da se slika stvori na retini. Kratkovidi ljudi i bez naočara vide na blizinu, ali ne i na daljinu. Progresivna, velika kratkovidost ipak stvara promene na očima koje se moraju pratiti, jer je moguće da nastane ruptura u mrežnjači i jedno od najtežih oboljenja oka - ablacija retine. Ako se na vreme otkriju male promene, proces je moguće zaustaviti pomoću lasera - istakao je dr Stefanović.
Inače, svi ljudi koji nemaju refrakcione anomalije sa 45 godina počinju da nose naočare za rad, odnosno čitanje. To je normalna pojava, kao i to da se naočare menjaju - pojačavaju sve do +4 dioptrije. Izuzetno je važno da ove naočare, naročito za daljinu, određuje oftalmolog, jer i najmanja greška može prouzrokovati probleme.
Roditelji, oprez!
AKO PRIMIČU KNJIGE - OBAVEZNO NA PREGLED
Dr Ivan Stefanović istakao je za Dr Kurir da je astigmatizam refrakciona anomalija kod koje rožnjača ne prelama podjednako u svim meridijanima, pa je neophodno to korigovati cilindričnim staklima.
- Ukoliko roditelji primete da dete prinosi knjigu blizu očima kada čita, da prilazi veoma blizu televizoru ili u školi ne vidi da čita s table, krivi glavu kada gleda u daljinu i tome slično, treba odmah da ga odvedu na oftalmološki pregled - naglasio je dr Stefanović.
Namirnice za zdravije oči
* pomorandže
* jagode
* nar
* brokoli
* šargarepa
* slatki krompir
* orašasti plodovi - lešnik i badem
* crveno meso
* spanać
* blitva
Najvažnije je otkriti ih na vreme
KATARAKTA - NAJČEŠĆE OBOLJENJE
Katarakta ili zamućenje sočiva najčešće je oboljenje oka, uglavnom kod starije populacije. Polako napreduje i vid se sve više zamućuje. Smatra se da u Srbiji svake godine ima oko 24.000 novoobolelih. Oboljenje se leči operacijom koja se izvodi u dnevnoj hirurgiji, traje manje od 30 minuta i već za nekoliko dana vraća normalan vid. Rez je manji od tri milimetra, nema šivenja, a operacija se izvodi ultrazvukom i podrazumeva ugradnju savitljivih sočiva. Nije potrebno čekati da katarakta „sazri“, kao nekad, treba je operisati onda kada pacijentu pričinjava smetnju u svakodnevnim aktivnostima.
Glaukom - može voditi u slepilo
Glaukom je veoma potmula bolest koja, ukoliko se ne leči, vodi sigurnom slepilu. Zbog toga je izuzetno važno svim pacijentima koji imaju više od 50 godina periodično meriti intraokularni pritisak kako bi se to oboljenje na vreme otkrilo. Medikamentozna terapija danas je veoma razvijena, bogata, pa je oboljenje moguće držati pod kontrolom prilično dugo. Kasnije su tu i laserska terapija i operacije.
Ablacija retine - veoma ozbiljno oboljenje oka
Ovo oboljenje podrazumeva odvajanje mrežnjače od njene osnove, zbog čega predstavlja veoma komplikovan proces koji vodi brzom slepilu. Ako se dijagnostikuje na vreme i operiše, šanse za oporavak vida su velike. Prvi simptomi mogu biti bleskovi u vidnom polju, utisak kao da mušice lete ispred oka, a kasnije smanjenje vida koje se širi. Treba napomenuti da veoma veliki procenat ljudi ima razne tačkice pred očima i da to u najvećem broju slučajeva nije zabrinjavajuće. Ipak, zbog onog malog procenta opasnih zamućenja, neophodan je detaljan oftalmološki pregled očnog dna na široku zenicu.