NOVI SAD - Bivši direktor novosadskog Javnog komunalnog preduzeća (JKP) Vodovod i kanalizacija Branko Bjelajac ocenio je da Novom Sadu preti užički scenario sa vodovodnom mrežom, zbog nestručnosti pojedinih kadrova u tom preduzeću i zbog namere da se promeni način dezinfekcije gradske vode.
Iz Vodovoda su demantovali da takva opasnost postoji, ali su potvrdili da postoji plan da se prestane sa upotrebom gasnog hlora "iz tehničko-ekonomskih i bezbednosnih razloga", ali ne bez prethodne stručne analize. Bjelajac je novinarima rekao da se već 50 godina za dezinfekciju pijaće vode u glavnom gradu Vojvodine koristi gasni hlor, čime se obezbeđuje njena mikrobiološka ispravnost, kroz mrežu dugačku 1.500 kilometara.
Prema njegovim rečima, u Srbiji još niko nije prešao na hlorogen na tako velikoj mreži, poput novosadske, jer to sredstvo ne može biti efikasno kao gasni hlor. "Plašim se da to ne bude samo nova skupa nabavka, koja za posledicu može imati 'užički sindrom'", što bi bila katastrofa za grad od 400.000 stanovnika kao što je Novi Sad", upozorio je Bjelajac, koji i danas radi u JKP Vodovod i kanalizacija.
Iz Vodovoda i kanalizacije su saopštili da Institut "Jaroslav Černi" iz Beograda radi na idejnom projektu, nakon čega će se više znati o promeni postojećeg sistema dezinfekcije vode. Iz tog preduzeća su saopštili i da se po standardima i kriterijumima Evropske unije gasni hlor u budućnosti mora izbaciti, pre svega jer može da bude veoma opasan po okolinu i teško se skladišti.
Branko Bjelajac je rekao da je veliki problem JKP Vodovod i kanalizacija dovođenje nestručnih ljudi na mesta odlučivanja, zbog čega se opasnost od "užičkog sindroma" dodatno uvećava, jer je i u Užicu, prema njegovim rečima, problem eskalirao zbog "ljudskog faktora".
On je naveo da je do septembra 2012. godine to preduzeće imalo direktora, pomoćnika direktora i tehničkog direktora, a da sada ima još deset pomoćnika i savetnika direktora, koji primaju plate veće od 100.000 dinara."Niko od pomoćnika i savetnika nije se do dolaska u Vodovod bavio bilo kakvim poslovima vodosnabdevanja. Svi su funkcioneri i odbornici Srpskog pokreta obnove i Pokreta Dinara-Drina-Dunav. Polovina njih retko dolazi na posao odnosno dolaze po pozivu, kako sami kazu", ispričao je Bjelajac.On je naveo i da je do septembra 2012. Vodovod po svim osnovama imao manje od 750 zaposlenih, a da ih sada ima izmejdu 900 i 1.000. "Broj je neodređen jer svakodnevno dolaze novi", kazao je Bjelajac.Bjelajac je rekao i da novozaposleni u Vodovodu deo svojih primanja veoma otvoreno uplaćuje na račun Srpskog pokreta obnove i Pokreta Dinara-Drina-Dunav.