Gradska skupština

Komemoracija akademiku Ljubomiru Tadiću

Tanjug
Ljubomir Tadić je verovao da je prva čovekova dužnost da se bori za dobrotu i pravdu, rekla je književnica Vida Ognjenović

BEOGRAD - Komemorativni skup posvećen akademiku Ljubomiru Tadiću, jednom od osnivača Demokratske stranke (DS) održan je danas u Skupštini Beograda.

Na komemorativnom skupu koji je organizovala Demokratska stranka, prvi je govorio predsednik političkog saveta te stranke Dragoljub Mićunović koji je rekao da "nekada dođe vreme koje je nedosledno velikih ljudi, kao što je bio akademik LJubomir Tadić".

"O Ljubomiru Tadiću će se pisati, o njemu će govoriti njegove kolege, ali ono što bi trebalo da ostane najznačajnije jeste misao Brehta o autoritetu koju je Tadić citirao "Ne radi se o tome da promenimo gospodara, već da gospodara uopšte ne bude"", kazao je Mićunović na komemoraciji.

Članica političkog saveta DS i književnica Vida Ognjenović navela je da je Tadić bio vrsni poznavalac filozofije i ljudske prirode. "Ljubomir Tadić je verovao da je prva čovekova dužnost da se bori za dobrotu i pravdu u društvu, ali da u toj borbi počne od sebe. Zato je za nas koji smo ga znali, susret sa tim prosvećenim čovekom bio svojevrsni praznik", rekla je Ognjenović.

Na komemorativnom skupu govorio je i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Vukašin Pavlović koji je rekao da su dela Tadića "bila i ostala putokaz u školovanju mladih na univerzitetima".
Skupu su prisustvovali sin LJubomira Tadića i počasni predsednik Demokratske stranke Boris Tadić, predsednik DS Dragan Đilas, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht i drugi. Jedan od najpoznatijih jugoslovenskih i srpskih filozofa i teoretičara društva, akademik Ljubomir Tadić preminuo je u Beogradu 31. decembra 2013. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u 89. godini.

On je rođen 14. maja 1925. godine u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori. Bio je član Saveza komunista, a 1989. godine je učestvovao u formiranju Demokratske stranke (DS), prve opozicione stranke u Srbiji posle Drugog svetskog rata.