Srbin će biti kandidat FPÖ na bečkim izborima!

BEČ - Otvoren, kao i uvek.
Johan Gudenus (Johann Gudenus), šef Slobodarske partije Austrije (FPÖ) u pokrajinskom i gradskom parlamentu Beča, u intervjuu za Kurir objašnjava zašto će njegova partija tužiti Zelene u vezi s najpoznatijom bečkom i austrijskom ulicom Marihjahilferštrase, zbog čega su izbori za evropski parlament tako važni za njegovu partiju, kako vidi mesto Srba u austrijskom društvu, ali i buduću poziciju Srbije u procesu evrointegracija.

Top tema već mesecima u Beču je adaptacija Marijahilfeštrase, a lider FPÖ Hajnc Kristijan Štrahe (Heinz Christian Strache) najavio je tužbu protiv zamenice gradonačelnika Beča Marije Vasilaku (Maria Vassilakou) zbog pronevere, kako tvrdite u partiji, oko pet miliona evra?
- Vidimo na delu neodgovornu politiku Zelenih, pošto su ranije govorili da žele da uključe građane u važne odluke, a sada rade suprotno. Zeleni u Beču su za nas kao kamikaze u saobraćaju. Veliki bezobrazluk je to što su potrošili 50 miliona evra i tek posle toga pitaju građane da li su oni za to ili nisu. Mi tražimo da se o tome pitaju svi građani Beča, a ne samo oni koji žive u 6. i 7. bicirku. Što je joše gore, nema zakonske osnove da se ta vrsta mini-referenduma o Marijahilfeštrase organizuje u martu, za kad je najavljen. Nema pravne osnove ni po Ustavu Grada Beča.

Ne čini li vam se da su Zeleni, s obzirom da su manjinski partner u gradskoj vlasti, bahato i samovoljno ponašaju?
- Oni odlučuju o politici u saobraćaju i kulturi i vuku "crvene" za nos. Pre dve godine rekao sam gradonačelniku Beča Mihaelu Hojplu (Michael Haupl): Ko legne sa Zelenima u krevet, ne treba da se čudi ako se probudi s vaškama. U Beču imamo na delu grčki scenario. Novac poreznika se troši sumanuto i van svake kontrole. Dižu se porezi, raste siromaštvo i za to Zeleni snose deo krivice. U Beču je trenutno 320.000 ljudi na ivici siromaštva. U velikim problemima su i samohrane majke i porodice s velikim brojem dece. To se najbolje vidi po tome što sve veći broj ljudi u Beču traži socijalne dotacije kako bi uspeli da spoje kraj s krajem.

Već se govori o izborima za Radničku komoru ove godine. Pravo glasa imaju svi zaposleni, među kojima ima i mnogo Srba. Koji su najveći problemi srednje klase u Beču trenutno?
- To je za nas veoma bitno jer je upravo veći deo srednje klase glasao za nas na saveznim izborima jesenas. Problem je što od 1. januara radnici iz Rumunije i Bugarske imaju pravo da rade u EU. Poslednjih godina Bečlije, među njima i veliki broj građana srpskog porekla, imaju sve više problema zbog jeftine radne snage. Pridošli radnici dampinguju cene, pa su i Srbi, inače veoma dobro integrisani u Beču, to osetili na svojoj koži. Nismo protiv Bugara i Rumuna, ali smo za to da se zaštiti domaće tržište.

Kako funkcioniše srpska zajednica u Beču? Da li su Srbi integrisani u austrijsko društvo?
- Ponosni smo na srpsku zajednicu, koja je dobro integrisana. Pravimo razliku između doseljenika iz Evrope i onih koji dolaze s prostora van Evrope. Čovek s hriščćanskim vrednostima se lakše integriše.

Na saveznim izborima Srbi su bili na listama većine vodećih partija, ali nijedan kandidat srpskog porekla nije ušao u parlament. Da li je to do Srba ili do austrijskog sistema?
- Dobro pitanje. Čovek koji poštuje državu Austriju treba da bude politički aktivan i uzme učešće u političkom životu, da bira, ali i da može biti biran. Otkako je Hajnc Kristijan Štrahe preuzeo kormilo FPÖ, naša ciljna grupa su i Srbi. Imamo Srbe u članstvu stranke, u nekim bicirkovima neki naši odbornici su Srbi. Vaš sunarodnik Konstantin Dobrilović je na čelu Hrišćansko-slobodarske platforme, koja je predorganizacija FPÖ. Dobrilović je i na 15. od 42 mesta na našoj listi za izbore za Evropski parlament ove godine, u kom nameravamo da osvojimo šest mesta, četiri više od dosadašnja dva. Ono što mogu sada da kažem je da će na bečkim izborima 2015. na našoj listi sigurno biti i neki Srbin.

Vaša stranka je prva u Austriji započela kampanju za izbore za Evropski parlament ove godine. Šta očekujete od tih izbora?
- U maju ćemo videti koliko su građani EU zadovoljni unijom. Mi smo proevropska partija. Još pre 50 godina govorili smo da se Austrija mora uključiti u evropske tokove, ali mora da se zna da je Evropa veća od EU. Za FPÖ Evropa je kontinent hrišćanskih vrednosti. Bogatstvo kultura i nacija je evropsko bogatstvo, a EU hoće sve to da strpa u jedna lonac.

Ove godine obeležava se 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Kakav je stav vaše partije prema tom veoma teškom i važnom istorijskom periodu?
- Mi ćemo s našim evropskim partnerima obeležiti taj dan i godine kad je politika išla stranputicom. Iz istorije mora da se uči, ali ne treba gajiti neprijateljstvo, već prijateljstvo. Želimo zdrav evropski patriotizam, koji će pomoći svakoj zemlji, a EU ide u potpuno pogrešnom pravcu. Odlučuje Brisel, a ne suverene države.

Bezbednosne strukture upozoravaju da se veliki broj islamskih ekstremista koji su učestvovali u ratu u Siriji sada vraća na Balkan, ali i u Austriju, pre svega Beč, gde u pojedinim džamijama imaju svojevrsne regrutne centre.
- Kad smo upozoravali na muslimanske ekstremiste, govorili su: "Desničari opet preteruju". Nažalost, ispostavilo se da su naše izjave odgovarale realnom stanju. Znamo da je jedan broj Čečena i Bošnjaka iz BiH postao ekstremniji otkako su se preselili u Beč. Mi smo za slobodno ispovedanje vere, ali protiv ekstremizma. Ne možemo da tolerišemo ljude koji kažu da je šerijat iznad zakona jedne države. Nije mi jasno zašto onda dolaze u hrišćansku zemlju, a ne idu u Saudijsku Arabiju. SPÖ im u tome pomaže. Sve više Turaka je s pravom glasa. Turci i državljani BIH su prvi po broju dobijenih državljanstava Austrije. SPÖ je na svojoj koži osetio da sve veći broj doseljenika s pravom glasa prelazi kod nas pa su prinuđeni da na taj način traže nove glasače, što je za njih mač sa dve oštrice.