Proslavljeni reditelj Emir Kusturica rekao je da je pre 10 godina došao u Mokru Goru da je želeo da napravi sve ono što imaju najrazvijenija društva na svetu: vodovod, kanalizaciju, da zaštitim podzemne vode. Da bi to uradio, bilo je potrebno mnogo više para nego što država može da priušti ovako "beznačajnoj sredini".
"Novac koji zarađujem ne koristim za kokain i za kurve, već za unapređenje socijalnog okvira u kojem se nalazim. To je kao mala država koja se sufinansira svojim viškovima, a to tržište ne može da ti vrati. Sve male države su besmisleno upućene u taj svetski liberalizam koji otpisuje mnoge teritorije i one nestaju ne samo zbog suše, kao Inke, nego i zbog tog svojevrsnog socijalnog darvinizma", smatra Emir Kusturica.
Reditelj smatra da to što je napravio u Mokroj Gori i u Višegradradu jeste zapravo posvećenje ideji da Sen Simon i Žan-Žak Ruso nisu mrtvi, odnosno da postoji ostvariva vizija drugačijeg života.
"Ne onog koji se u Beogradu tumači kao drugačija, druga, treća Srbija... već da stvarno postoje uslovi u kojima viškovi mogu da idu i onome ko ih je zaradio i onima koji rade i da se tako zatvori krug u kojem će organska hrana, organski filmovi i sve što je najbolje i ekskluzivno u svetu pripasti i nama jer i mi tome pripadamo", kaže Kusta.
Međunarodni odbor za obeležavanje Velikog rata, u kojem učestvuju ugledni engleski i ruski istoričari, izabrao je upravo Kusturicu da snima film o Gavrilu Principu iako znaju kakav je njegov stav o tome.
"Neću raditi film koji se stavlja na jednu ili na drugu stranu jer filmovi ne mogu da budu sudije. Pokušaću da relativizujem tu snažnu ideju u kojoj je na teret Gavrila Principa pala ogromna krivica koju on ne nosi. Vratićemo sve to na polje teorije u kojoj će dve suprotstavljene strane, stojeći jedna uz drugu, relativizovati taj čitav događa", smatra reditelj.