BEOGRAD - Preživeli pakao.
- Ne možete ni da zamislite šta smo sve tamo doživeli. Pored svih muka s radnom dozvolom i jurnjave s policijom, bili smo prinuđeni da čitavih pet dana živimo s lešom. Spavali smo i jeli pored mrtvog kolege. Čovek koji je došao s nama da radi iznenada je preminuo i, iako smo šefovima na gradilištu prijavili njegovu smrt, telo je odneseno tek posle pet dana.
Ovo je za Kurir juče ispričao Goran Mirković (25) iz Beograda, koji se juče, tačno u podne, sa dva prijatelja vratio iz Sočija.
Ekipa Kurira sačekala je prve radnike iz Sočija. Oni nisu sačekali da se u Srbiju vrate avionom koji je Vlada Srbije poslala, već su u Beograd došli u svojoj režiji. Kažu, sve muke su nekako uspevali da prevaziđu, ali najgore im je bilo to što su pet dana živeli u prostoriji s mrtvim kolegom jer niko nije hteo da ukloni telo.
- Užas, ne možemo da se povratimo od svega što nas je snašlo. - kaže Goran i dodaje da nisu mogli da čekaju da Vlada Republike Srbije pošalje avion, već su kupili karte za povratak.
Suze i zagrljaji
- Sine moj! Da li je moguće da si mi došao živ i zdrav - viknula je Slađana, Goranova majka. On je dva meseca radio na građevini u Sočiju, a čim je stigao u Rusiju, shvatio je da je prevaren.
- Od trenutka kad smo stigli, znali smo da je sve prevara. Prvo su nam rekli da će nam plaćati mesečno oko 1.500 evra. Za ova tri meseca, koliko smo bili tamo, dobili smo samo 250 evra - priča kroz suze Mirković i dodaje da su on i još dva njegova prijatelja Davor Obradović i Dragan Vasiljčević uspeli da pobegnu od policije.
Bez para
- Čuli smo da će ruska policija hapsiti radnike i počeli smo da bežimo. Nekako smo uspeli da se sakrijemo, ali tek tad je nastao pravi pakao. Nismo znali gde ćemo, a u džepu smo imali samo nekoliko rubalja. Pet dana smo jeli samo hleb i luk.
Stigli izgladneli i izmučeni
Na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ sinoć u 21.40 sati sleteo je avion sa 105 radnika iz Srbije i 18 državljana BiH koji su bili u ekstradicionom pritvoru u Sočiju jer nisu imali radne dozvole. Pratili su ih predstavnici srpskog Ministarstva spoljnih poslova, a u njihovom oslobađanju posredovao je ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić sa saradnicima. Svim radnicima koji sinoć nisu mogli da odu kući obezbeđeno je prenoćište u hotelu „Slavija“.
„Srbija!“, uzviknulo je nekoliko radnika na izlasku iz carinske zone pre nego što su potrčali u zagrljaj svojim najmilijima.
Snežana Janković, državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova, istakla je da je povratak radnika omogućen punom saradnjom naše vlasti s državnim organima Ruske Federacije, kao i zahvaljujući „Er Srbiji“, koja je poslala avion u Soči.
Jezivi uslovi
NISMO IMALI GDE DA SE OKUPAMO
Radnici kažu da nisu imali kupatilo, pa se tri meseca nisu ni kupali.
- Živeli smo na gradilištu na kojem smo i radili. Uslovi su bili jezivi. Imali smo jedan tuš napolju, ali nismo mogli da se kupamo tu jer je bilo mnogo hladno. Radnici su vršili nuždu gde bi stigli, pa od smrada nije moglo da se živi - kaže Mirković.
Privredna komora
GRAĐEVINARI VAN ZEMLJE NEZAŠTIĆENI
Država mora hitno da reaguje kako bi se sprečilo angažovanje domaćih građevinskih radnika u inostranstvu na crno jer često bivaju obespravljeni i ne dobiju novac za svoj rad, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.
- Ovo što se dogodilo sa srpskim radnicima u Sočiju je jedan od alarmantnih slučajeva i mi moramo reagovati - rekao je sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS Viktor Kobjerski.
Vasiljčević kivan
ZA SVE JE KRIV RAŠKO TANASKOVIĆ
Dragan Vasiljčević (55) kaže da je sve radnike okupio izvesni Raško Tanasković iz Ivanjice i da svi misle da je on jedini krivac za sve.
- Što nam je trebalo sve ovo... Taj Tanasković nas je sve prevario - kaže Vasiljčević.