'Zamislite ljubav tako jaku da je reći zdravo i zbogom u istom danu vredno tuge koja će uslediti posle', započinje svoju priču Natali Dibuš (27) iz Engleske. Natalina priča počela je početkom prošle godine kada je saznala da ona i njen partner Metju očekuju njihovo prvo dete.
Ova modna fotografkinja koja živi u blizini Londona poznata je po svojim originalnim i veštim fotografijama i obradama zbog kojih je postala senzacija kako u internet svetu tako i van njega pod imenom Miss Aniela.
Vest o trudnoći podelila je na svom Flickr nalogu i u mesecima koji su usledili redovno postavljala fotografije na kojima se videlo kako trudnoća napreduje.
A onda je usledio šok ...
"Naš svet je potresla tužna vest da moja beba, moja draga, slatka beba neće moći da preživi izvan mog tela. Negde u toku najranijeg razvoja se desila greška - retka omaška za koju nema pravog objašnjenja niti leka", seća se Natali jednog od najmračnijih trenutaka svog života.
Pred njom se tada pokazao izbor – ili da u trenutku kada njena beba ima oko sedam meseci prekine trudnoću, ili da, uz sav bol i rizik, nastavi dalje i porodi se prirodnim putem jednom kada za to dođe vreme.
"Danima sam se borila sa napadima panike i straha i pomišljala da izaberem lakši izlaz iz svega toga. Pomoglo je što sam čitala i slušala o iskustvima drugih žena. Ona su me naterala da shvatim šta, zbog svog budućeg života, treba da uradim. Kažu da je prvi instinkt svake majke da zaštiti dete. Ako to ne može da uradi, mora da zaštiti sećanje na njega. Jedna od najtežih stvari koju sam morala da prihvatim ja da je to i dalje moja beba! To je i dalje moje dete i moj porođaj, moj prvi porođaj", priča Natali.
Rešila da trudnoću iznese do kraja. I sama priznaje da su joj veliku snagu ulili prijatelji, porodica, ali i internet zajednica sa kojom je nastavila da deli sve novosti.
"Sve što sam znala je da se, u moru pomešanih osećanja za koja želim da nikada nisam morala da ih doživim, jednom kada je prošao sav bes, tuga i šok, izdvojilo jedno - ljubav. Ljubav prema mojoj bebi bez obzira kakav je njen kraj, ljubav do samog kraja! I ona me je obavezala, dala majčinski osećaj 'dužnosti' da rodim bebu jer to niko drugi ne može, da je držim u naručju dok umire i prevaziđem strah od toga", seća se Natali i priznaje da je u tom trenutku poverovala da postoji 'plan' koji je neko, priroda ili Bog, predodredio za sve nas.
Natali se porodila prirodnim putem u svom domu početkom decembra prošle godine. Beba, dečak koga je nazvala Ivan Gabriel se u njenom stomaku zadržao 43 nedelje. Umro je kada ga je uzela u ruke.
"Imala sam porođaj iz snova. Kada sam mislila da nam predstoje još sati, on je jednostavno izleteo iz mene pravo u ruke moje babice, a onda u moje, sav krvav i apsolutno predivan! Videla sam da je dečak. Da je neverovatan. Bio je tu, ali je otišao i to je bilo u redu! Presekla sam pupčanu vrpcu, okupali smo ga, obukli, uzeli otiske stopala i fotografisali ga. Očiju zatvorenih, usana koje liče na moje, sa nekoliko pramenova kose, sklupčanih udova... toliko predivan da možete da zurite u njega zauvek", seća se Natali prve i poslednje noći koju je provela sa svojim sinom.
Sada kada je sve gotovo, kaže da ne žali zbog svog izbora i da je vredelo.
Svaki trenutak za vreme tih devet i po meseci koliko je nosila Ivana u sebi bili su predivni i nezaboravni, kaže.
Na pitanje zašto je rešila da svoju priču podeli sa svetom kaže da je želela da pomogne svim ženama koje se suočavaju da gubitkom deteta.
"Ako moje iskustvo može da pomogne bilo kome ko prolazi kroz slične probleme da se ne oseća usamljeno, onda je sve ovo bilo vredno i Ivanov slatki, kratki život nije bio uzaludan! Ovo nije samo priča o meni, već o svim ljudima, o bolu i gubitku. Ako dozvolimo sebi da osećamo i izrazimo ljubav, onda strah nestaje, a tuga koja ostaje i nije tako loša", zaključuje Natali.
Ivanova bolestIvan
Gabriel je oboleo od Poterovog sindroma, prouzrokovanog bilateralnom renalnom agenezijom. U pitanju je retko oboljenje usled koga kod ploda ne dolazi do razvoja bubrega, što dovodi do smanjene količine plodove vode tokom trudnoće. Sve ovo ima posledice na plod koji se ne razvija normalno iako nije poznato zašto do ovoga dolazi. Deca koja pate od ovoga sindroma retko prežive nekoliko dana po rođenju.