MOKRIN: Malo ko ima za čašu, a kamoli da pije na sat!
MOKRIN- Utanjio cug!
Istinska želja Dragiše Radojčića, ugostitelja sa višedecenijskim iskustvom, da u Etno kući „Đeram“ u Mokrinu oživi tradiciju ispijanja vina na sat, neće mu se još neko vreme ispuniti.
Njemu rekviziti za neobičnu disciplinu u vidu starog vekera, buradi rujnog vina i divnog ambijenta Etno kuće koju
vodi sa suprugom, sinom i ćerkom ne manjka. Radojčići su i znanjem potkovani. Svi su fakultetski obrazovani i željni da istraju u porodičnom biznisu:
"Dok kriza ne mine i ne počnemo i mi u Srbiji da živimo kao sav normalan svet, za nas ugostitelje koji smo se specijalizovali za seoski turizam, posla neće biti na pretek priznaje za Kurir Dragiša, koji je zanat ispekao i kao jedan prvih direktora kikindskog „Narvika“, nekada prvog hotela sa pet zvezdica u Vojvodini:
" Tehnika pijenja vina na sat u Mokrinu se nekada upražnjavala u čuvenoj kafani „Kod Bangića“ i u podrumima poznatih vinogradara i vinara. Gazda bi navio sat, mušterija platila i počela da pije vino. Obično se u kafanu ili podrum ulazilo na dve noge, a izlazilo četvoronoške. Kafendžiji ili vinaru nije bila važna zarada, nego da se on, vinopija i kibiceri koji su to netremice posmatrali, dobro zabave. Problem je što zbog velike krize danas malo ko ima i za čašu vina , a kamoli da pije “na sat” kaže naš sagovornik .
Kada je nakon višegodišnjeg uređenja Etno kuća “Đeram” pre četiri godine I zvanično otvorena, Dragiša je upriličio promotivno ispijanje vina na sat:
" Tada se desilo nešto za anale. Navio sam sat, a jedna Mokrinčanin je za 60 minuta popio pet litara vina. I dok bi mnogi nakon toga teško pogodili da nađu I vrata, ovaj vinopija je bez problema, na dve noge, otišao svojoj kućipriseća se on.
Državo, ulaži više u selo !
Uz državni krediti i ušteđevinu, odlučio sam da pre nekoliko godina kupim gotovo srušenu
tradicionalnu banatsku kuću, i preuredim je u Etno komleks na 20.000 kvadratnih metara.Poznato
je da se ne zadužujemo samo mi obični ljudi nego i država. Neka nam obezbedi povoljiji ambijent
za poslovanje i vraćanje kredita. U suprotnom će nam sela zauvek izumreti smatra Dragiša.