Istraživanja su pokazala da nam psovanje pomaže da se borimo sa neugodnim emocijama. Ipak, nije pametno negovati takav stil komunikacije jer je prilično nepristojan i odbojan drugim ljudima.
Psovanje je kao jedan oblik vrištanja.
Ono je potreba koja nam se javi u situacijama velikog uzbuđenja i intenzivnih neugodnih emocija. Psovanje za nas ima efekat katarze, oslobađa nas od neugodnih emocija. Uz psovku se lakše nosimo sa fizičkim ili psihičkim bolom, ljutnjom i frustracijom.
Pobuna i stil komunikacije
Kad smo bili mali, psovke i neke teme su bile zabranjene od strane roditelja, pa se tako na korišćenje psovke gleda kao na neku vrstu pobune. Iz toga bismo mogli da zaključimo da je u svetu odraslih dozvoljeno psovati pa deca koriste psovke kao ulaz u taj svet. Psovanje je povezano i sa našom ličnošću. Tako su ekstravertne ličnosti tipa A koje karakteriše nestrpljivost sklonije psovanju od drugih. Osobe koje imaju jako izražene osobine savesnosti psuju manje.
Ali, problem je što nas drugi ne doživljavaju tako i većinom vide samo da smo bezobrazni, "dugog jezika" i nepristojni. Koliko psujemo zavisi i od toga sa kim smo u društvu, da li se bavimo nekim stresnim poslom i slično.
Uticaj na druge
Psovanjem privlačimo pažnju i šokiramo druge ljude. Na neki način ih guramo od sebe i stvaramo određenu pauzu u komunikaciji. Upravo je možda ta pauza izazvana šokom zbog našeg psovanja ono što svesno ili nesvesno želimo. Jedini način da se spreči navala psovki je da se udaljimo koji korak unazad. Taj uticaj je dodatno izražen kad žene psuju jer je korištćenje psovki kod muškaraca prihvatljivije u društvu. Žene psovanjem mogu da naglase svoj autoritet u društvu, da stanu rame uz rame sa muškim kolegama.
Uspostavite kontrolu
Kod psovanja postoji velika neravnoteža u toleranciji. Često je u redu da neko na visokoj poziciji u kompaniji koristi psovke u svom rečniku, ali osoba koja dolazi na razgovor za posao ne može nikako to sebi da dopusti.
Psovke koje koristimo mogu biti reakcija na neki događaj. Ali, mogu ukazivati i na neku našu unutrašnju priču, na primer, kako mi vidimo sebe ili koje je naše mesto u porodici. Moglo bi biti zanimljivo da se zapitamo zašto koristimo upravo psovke koje koristimo.
Izmislite neke svoje "mekše" izraze koje ćete koristiti umesto psovki. Oni mogu biti i duhoviti pa tako i nasmejati ljude umesto da ih šokiraju.