RASPADA SE UKRAJINA: Krim se otcepljuje i postaje Malorusija?

Sve napetije: Stanovnici i funkcioneri poluostrva na jugu zemlje najavili da će proglasiti samostalnost ukoliko predsednik Viktor Janukovič ode s vlasti, a na njegovo mesto dođu predstavnici opozicije

KIJEV - Haos.
Stravična kriza, koja već skoro tri meseca potresa Ukrajinu zbog nezadovoljstva više hiljada ljudi odlukom predsednika Viktora Janukoviča da ne potpiše sporazum o pridruživanju s Evropskom unijom, mogla bi da se završi raspadom te države, prenose svetski mediji. Naime, stanovnici poluostrva, odnosno autonomne republike Krim na jugu zemlje, već su najavili moguće otcepljenje i proglašavanje federalne republike ili države Malorusije ukoliko s vlasti ode Janukovič, a na njegovo mesto dođu takozvani evropejci, na čelu s opozicionim liderima.

Podržavaju režim

Na poluostrvu Krim nalaze se najverniji sledbenici politike aktuelnog ukrajinskog predsednika i proruski orijentisani građani. Kada su oni pre dva dana čuli da je zbog brojnih pritisaka kako demonstranata u zemlji, tako i država sa Zapada, premijer Ukrajine Mikola Azarov podneo ostavku, a da se sada očekuje i Janukovičev odlazak, istakli su da su spremni da se osamostale. Neki političari na tom poluostrvu već su podneli i na razmatranje takve inicijative, koje uključuju da bi budući entitet mogao da se zove Malorusija, što je srednjovekovni naziv za Ukrajinu.

Traže nove izbore

U isto vreme, američki list Blumberg istakao je juče da bi rastuće neprijateljstvo između radikalnih aktivista i Janukoviča moglo da Ukrajinu - zemlju sa 46 miliona ljudi, pretvori u novu Jugoslaviju, aludirajući tako na petooktobarske promene kod nas 2000. godine. Tada su demonstranti danima na ulicama Beograda tražili smenu predsednika Slobodana Miloševića i hitno raspisivanje vanrednih izbora. Isto to se sada dešava i u Ukrajini jer proevropski orijentisane aktiviste nije zadovoljio samo odlazak premijera Azarova.

Inače, na službenim internet stranama Janukoviča objavljeno je da su dvojica vođa opozicije pozvani da se pridruže vladi. Arseniju Jacenjuku (39), vođi druge najveće ukrajinske stranke Otadžbina, ponuđeno je mesto premijera, a bivšem bokserskom šampionu Vitaliju Kličku (43) mesto njegovog zamenika zaduženog za humanitarne poslove. Međutim, Jacenjuk je odbio poziv, uz obrazloženje da opozicija želi mnogo više od samih „portfelja“.

- Nema dogovora. Završićemo ono što smo počeli - napisao je Jacenjuk na Tviteru.

Reagovanja

Angela Merkel, nemačka kancelarka
Demonstranti u Ukrajini brane evropske vrednosti i moraju da se čuju jer je mnogo njih hrabrim protestima pokazalo da ne želi da okrene leđa Evropskoj uniji.
Barak Obama, američki predsednik
U Ukrajini branimo princip prema kojem narod ima pravo da se slobodno i mirno izražava i izjasni o budućnosti svoje zemlje.
Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO
Sporazum o pridruživanju Ukrajine EU bio bi podstrek evroatlantskoj bezbednosti, a iskreno žalim što nije prihvaćen. Razlog je dobro poznat: pritisak Rusije na Kijev.

Strahuju za život u parlamentu s pancirom

Koliko je situacija u Ukrajini ozbiljna, pokazuje i činjenica da članovi opozicije, pogotovo oni koji ulaze i u sastav parlamenta zemlje, svakodnevno strahuju za život, pa čak i kada su u skupštinskim prostorijama. Naime, u utorak se zamenica vođe opozicione stranke Otadžbina Lesja Orobec pojavila u parlamentu noseći pancir, a nju su poslušale i ostale kolege. Situacija je posebno postala napeta nakon što je premijer Mikola Azarov podneo ostavku, što je izazvalo bes mnogih koji podržavaju aktuelnu vlast.

Kravčuk: Na ivici smo građanskog rata

Bivši predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk rekao je juče u parlamentu da se zemlja nalazi na ivici građanskog rata i pozvao poslanike da učine sve kako bi se pronašao izlaz iz krize.

- Ovo je revolucija. Moramo delovati s najvećom odgovornošću - istakao je Kravčuk, koji je bio predsednik Ukrajine od 1991. do 1994. On je pozvao poslanike da naprave plan za rešavanje sukoba.

Ukrajinski parlament juče je usvojio meru kojom se nudi amnestija uhapšenim demonstrantima ukoliko učesnici protesta napuste veći deo zgrada koje su zauzeli. Taj potez nisu podržale opozicione partije koje organizuju proteste.

Jedan policajac je poginuo, a najmanje šest osoba je ranjeno u Kijevu prilikom oružanog sukoba zbog prevlasti nad zgradom ministarstva poljoprivrede.