Pilotska akademija u Vršcu iškolovala je od 1954. godine više od 2.200 pilota koji su leteli za gotovo sve velike svetske aviokompanije u više od 30 država na planeti.
- Prošlu godinu ćemo posebno zapamtiti jer smo uspeli da uđemo u krug četiri najbolje evropske pilotske akademije, u konkurenciji Oksfordske pilotske akademije, akademije Lufthanze i SAS pilotske škole", rekao je kapetan Novak Novaković, šef letačke obuke Pilotske akademije SMATSA.
Trenutno su u Pilotskoj akademiji 72 polaznika, uglavnom đaka iz inostranstva, kako iz regiona, tako i iz evropskih država, među njima i deca iseljenika koji su odabrali da se za karijeru pilota obučavaju u otadžbini.
Nedavno je obuku uspešno završila grupa od 45 studenata iz Alžira koje je stipendirala tamošnja vlada, a u Vršcu se posebno raduju što je i Er Srbija odlučila da pošalje 16 đaka koji će se obučavati po posebnom programu.
Uz flotu od 18 aviona tipa cesna 172-s, dve cesne 172-n, te jedne cesne 310, Pilotska akademija SMATSA u svom kompleksu u Vršcu ima i aerodrom sa dve piste, kontrolnim tornjem, sopstveni vazdušni prostor od 1.700 kvadratnih kilometara i savremene simulatore, učionice, te smeštaj za studente.
- Đaci koji ovde dolaze na obuku stiču potrebne veštine u uslovima koji se bitno razlikuju od pilotskih škola, recimo na Floridi ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Naime, Vršac je poznat po specifičnoj ruži vetrova koja otežava letenje i piloti koji se ovde školuju izlaze prekaljeni, za razliku od onih koji školu završavaju u sterilnim, idealnim meteorološkim uslovima, ističe kapetan Novaković.
Nije samo kvalitetna nastava motiv mladim ljudima širom Evrope da baš u Srbiju dolaze na školovanje. Puno školovanje za linijskog pilota košta 41.000 evra, što je više nego dvostruko jeftinije nego, na primer, školovanje u sličnoj instituciji u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji.
Jedna od učenica je i Vanja Marčeta (21), koja se nada da će krenuti stopama svog oca, nekada pilota u Jatu, ali i prve tri pilotkinje koje su probile led u Er Srbija i ušle u istoriju kao prve žene komercijalni piloti u Srbiji.
- Otac je u početku bio protiv i odgovarao me je od upisa Pilotske akademije, a ja sam od detinjstva želela upravo to - da budem za komandama putničkog aviona. U Vršac sam prvi put došla kad sam upisivala akademiju i zadovoljna sam nastavom. Nadam se da ću, po okončanju školovanja, postati deo nacionalne aviokompanije, kaže Vanja.
Dozvole koje letači, ali i kontrolori letenja dobijaju posle završenog nastavnog programa u Vršcu, priznate su svuda u svetu.
- Od 1967. godine obučili smo više od 2.100 kontrolora letenja koji posao obavljaju u Evropi, Aziji i Africi, a naš Centar za upravljanje vazdušnim saobraćajem rangiran je kao drugi najbolji u Evropi u pogledu bezbednosti. Naše dozvole odobrene su od strane Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja - EASA i ne zahteva se dodatna obuka, dodaje kapetan Novaković.
Jedan od budućih vođa vazduhoplova koji je rešio da znanje stiče u Srbiji je i Francuz Flarija Bernel (22), koji je ljubavi prema letenju u Srbiju dodao i jednu drugačiju ljubav.
- Moja devojka je Beograđanka i ona me je navela da upišem Pilotsku akademiju u Srbiji. Raspitao sam se o uslovima školovanja i bio impresioniran. Štaviše, voleo bih da ostanem u Srbiji i profesionalnu karijeru gradim ovde, kaže Bernel.
Centar za obuku kontrolora letenja osnovan je 1962. godine, a prva klasa kontrolora letenja započela je svoje školovanje 1964. godine. Centar za obuku kontrolora letenja u Beogradu, koji je bio sastavni deo Agencije za kontrolu letenja Jugoslavije, bio je jedini Centar za obuku KL u Jugoslaviji. U sledećih 49 godina, Centar za obuku KL u Beogradu obučio je 48 nacionalnih i pet međunarodnih klasa studenata.
Vazduhoplovna akademija i grad Vršac imaju dugu i slavnu tradiciju školovanja pilota. Prvi let u Vršcu je sproveo pilot-inženjer Aurel Vlaiku, koji je bio za komandama aviona i to 11.08.1912. godine. Povoljni vetrovi učinili su da region Vršca postane optimalna oblast za jedrilice, tako da je 1925. godine formiran prvi aero-klub Naša krila. Sa porastom popularnosti jedriličarskog sporta došla su i velika ulaganja, a prvo takvo ulaganje je bila izgradnja prvog hangara za smeštaj vazduhoplova 1934. godine.