BRISEL - Dosad nijedna članica EU nije zatražila suspenziju bezviznog režima za Srbiju, niti za bilo koju drugu zemlju zapadnog Balkana, kažu u Briselu.
Nije bilo razgovora o pokretanju zaštitne klauzule, pa čak ni najave da bi to moglo biti učinjeno”, rekao je zapadni diplomata u Briselu, koji je insistirao na anonimnosti, komentarišući izjavu evropske komesarke za unutrašnje poslove Cecilije Malmstrem objavljenu juče u beogradskoj štampi.
Malmstrem je juče rekla da su “neke zemlje već neformalno razgovarale” o zaštitnoj klauzuli, koja predviđa mogućnost suspenzije bezviznog režima za zemlje iz koje dolaze lažni azilanti, medju kojima je i Srbija.
Izvori u Briselu, međutim, tvrde da je pokretanje mehanizma malo verovatno, s obzirom da su i Srbija i ostale zemlje zapadnog Balkana demonstrirale da čine sve što je u njihovoj moći da se priliv azilanata smanji. “Ne verujem da je uvođenje viza realna mogućnost”, rekla je i Aleksandra Stiglmajer, analitičarka Evropske inicijative za stabilnost (ESI), nevladine organizacije koja aktivno prati ovu problematiku.
Ona je ukazala da države koje su svrstale Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana među takozvane bezbedne zemlje praktično nemaju problem sa lažnim azilantima, a da se i Nemačka sprema da to učini. “Azilanti koji dolaze iz "bezbednih zemalja" suočavaju se sa kraćom procedurom i teže dolaze do beneficija koje su obično osnovni motiv traženja azila”, objasnila je ona, dodajući da to pokazuje da ovaj problem treba rešavati smanjivanjem "privlačne sile" zemalja domaćina, a ne uvođenjem restrikcija zemljama porekla azilanata.
Stiglmajer je sem toga podsetila da je mehanizam za ponovno uvođenje šengenskih viza komplikovan, i da je predviđen kao krajnja mera, te da glavnu reč u tom procesu ima Evropska komisija, a ne zemlje članice. Prema podacima ESI, broj azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana za 2013. je oko 50 000, što predstavlja povećanje od oko 20 odsto u odnosu na 2012.