HRVATSKA - Osječanin Krešo Selak ni po cenu vlastitog života nije hteo da svog psa Mazu ostavi nezbrinutu, na ulici. Tek kad je bio siguran da će Maza biti dobro, pristao je da ga odvedu u bolnicu.
"Išao sam da rešim dopunsko zdravstveno osiguranje kada me je odjednom steglo u grudima. Kako bol nije popuštao, potražio sam pomoć u Domu zdravlja koji je odmah sa druge strane ulice", priča Krešo.
Posle urađenog EKG utvrdili su da je imao infarkt.
"Moja Maza je sve vreme čekala je pred vratima. Zvali su hitnu pomoć, ali ja nisam hteo u bolnicu. Pa nisam mogao svog psa da ostavim na ulici. Svi su bili divni, nazvali su devojke iz osječkog azila i one su odmah stigle. Obećale su da će se brinuti za Mazu dok se ja ne vratim kući", kaže Krešo.
Posećivale su ga i u bolnici pa je tako saznao da je Maza bila nesrećna u azilu i da se na poziv volontera javila Osječanka Vlatka Griner, koja je Mazu prihvatila u svoj dom. Brinula se o njoj sve dok Krešo nije došao iz bolnice.
"Zahvalan sam svima, doktorki koja mi je pomogla, devojkama iz azila i gospođi koja je čuvala moju Mazu. Ne znam kako se svi zovu, ali znam da bez njihove pomoći ne bih mogao", kaže Osječanin.
Istog dana kad se vratio kući, vratila se i njegova Maza. I ne zna se ko je bio srećniji - čovek ili pas. Njih dvoje nerazdvojni su već 12 godina, od dana kad je Mazu spasao na obali Drave.
"Ona je bila poslednje štene koje je jedan čovek hteo da baci u vodu. Doneo sam je kući, nije još ni progledala, othranio sam je na cuclu. Moja Maza ne zna za mamu, od prvog dana ima samo mene", priseća se Krešo.
Mislio je da će je udomiti kad malo odraste, ali više nije mogao da se rastane od nje.
"Imam samo nju, a ona je jako vezana za mene. Izvedem je napolje, malo se prošeta i odmah mi se vrati. Ja sam njoj spasao život, a ona je mene spasila samoće", kaže i dodaje da ne zna kako će dalje, što zbog bolesti, što zbog nedostatka novca.
Ali, dok je Maza uz njega, siguran je, sve će biti lakše.