BEOGRAD - U četvrtak 6. februara navršava se 15 godina od pregovora u dvorcu Rambuje kod Pariza, kada je počela mirovna konferencija o Kosovu na kojoj su učestvovali predstavnici vlasti u Srbiji i kosovskih Albanaca, uz prisustvo međunarodnih zvaničnika.
Konferencija, koja je trajala 17 dana, završena je neuspehom, a međunarodna Kontakt grupa je odlučila da se pregovori delegacija Vlade Srbije i kosovskih Albanaca o rešenju kosovske krize nastave 15. marta u Parizu.
Šef delegacije Vlade Srbije na pregovorima o Kosovu Ratko Marković izjavio je tada da sastanak u Rambujeu "nije dao rezultate jer se nije pošlo od temelja, već od krova".
On je rekao i da je sastanak u Rambujeu bio sastanak na kome se delegacije dve strane, koje je trebalo da razgovaraju i postignu sporazum, "nikada nisu sastale, da pravila za rad sastanka nikada nisu utvrđena i da je rezultirao u izjavi, a ne u sporazumu, kako uobičajeno rezultiraju takvi sastanci".
Delegacija kosovskih Albanaca prihvatila je u načelu predlog sporazuma o rešenju kosovske krize koji je predložila Kontakt grupa. Delegacija Vlade Srbije prihvatila je takođe u načelu taj predlog, ali je ostala pri stavu da se ne dozvoli prolazak kroz zemlju trupama NATO i da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem UN. Druga runda pregovora o Kosovu, koja je počela 15. marta u Parizu, završena je posle četiri dana, takođe neuspehom. Državna delegacija Srbije i delegacija kosovskih Albanaca potpisale su 18. marta različite sporazume.
Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog sporazuma - Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.
Ni u poslednjem pokušaju, 22. marta 1999, specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.
Neuspešne razgovore s jugoslovenskim predsednikom pre Holbruka, imali su i međunarodni posrednici za Kosovo Boris Majorski, Volfgang Petrič i Kristofer Hil.
Dva dana kasnije, 24. marta, NATO je počeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije UN u pokrajini (UNMIK). U februaru 2008, Evropska unija odobrila je slanje na Kosovo misije Euleks, sa zadatkom da postepeno preuzme sve nadležnosti od Unmika.
Misija EU na Kosovu s početnim operativnim kapacitetom počela je da deluje 9. decembra 2008. godine. U međuvremenu Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, 17. februara 2008, koju je u proteklih šest godina priznalo oko sto država, među kojima su SAD, Velika Britanija, Francuska, Australija, zemlje regiona, osim BiH, i 22 članice Evropske unije. Tri godine kasnije u Briselu su počeli razgovori Beograda i Prištine o životnim i drugim pitanjima, uz posredovanje predstavnika EU.
Do izbora nove vlade u julu 2012. Srpsku delegaciju predvodio je Borislav Stefanović, a albansku Edita Tahiri. Nove srpske vlasti su saopštile da će sprovesti sve sporazume i dogovore koji su postignuti u Briselu. Pregovori na višem nivu počeli su 19. oktobra 2012. kada su se u Briselu, uz posredovanje visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton, po prvi put sreli premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.
Sastanak predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednice Kosova Etifete Jahjage održan je 6. februara prošle godine u Briselu, upravo na godišnjicu početka neuspelih pregovora u Rambujeu. U međuvremenu su, u skladu sa postignutim dogovorom u Briselu, imenovani oficiri za vezu Srbije i Kosova, Dejan Pavićević, direktor Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu i amdasador Kosova u Hrvatskoj Valjdet Sadiku. U aprilu prošle godine premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.