SOČI - Olimpijski Soči gradilo je na hiljade jeftinih stranih radnika iz zemalja srednje Azije, nekadašnjih članica SSSR i sa Balkana, a mnogima od njih poslodavci su ostali dužni veći deo ugovorene zarade. Veliki broj radnika stizao je i iz Bosne i Hercegovine, ali i iz Srbije.
Obećavano im je da će za dva meseca zaraditi više no što bi kod kuće za godinu dana. U januaru je u Srbiju iz Sočija deportovano više od 100 radnika pošto su ih ruski policajci na tamošnjim gradilištima uhvatili bez radnih dozvola.
Jedan od bivših srpskih radnika u Sočiju, Saša Matić iz Šapca, ispričao je da je to bio „nesiguran dogovor, ali plata je bila dobra, a novac mu je trebao.“Kad je čuo za deportacije sam je pobegao, sedam dana je vozom i auto-stopom putovao kući. U Sočiju je radio kao moler, bez ugovora i radne dozvole. Iako su mu obećali 4.000 evra mesečno, dobio je tek dvaput po 600 koje je tamo potrošio na hranu.
Posao su, kaže, završili i pre roka, ali kad su tražili plate „došao je jedan Rus s pištoljem, izgledao je kao negativac iz gangsterskih filmova. Uzeli smo ono malo novca što smo dobili i otišli“, kaže Matić.
Smeštaj za radnike bio je ispod higijenskog minimuma. Retki toaleti (samo četiri na 200 radnika) bili su van zgrade, svako tuširanje morali su da plate, a mnogi su imali samo turističku vizu na mesec dana, pa su se posle toga svaki dan skrivali od policije.