Hari Varešanović: Deca iz muzičkih takmičenja osuđena su na propast!
Dan ljubavi slavi s Beograđanima.
Hari Varešanović omiljen je među publikom u Beogradu, pa će posle novogodišnjeg nastupa s Lepom Brenom ponovo zapevati u srpskoj prestonici. Ovoga puta družiće se sa svojom publikom na Dan zaljubljenih, 14. februara, u klubu „Kasina“. On se raduje nastupu na ovom mestu, na kojem je prvi put pevao pre dve godine, na svoj rođendan.
- Imamo tri vrste koncerata: promotivne, na trgovima i u klubovima, koje najviše volim. Tu je direktan kontakt s publikom i zato je najlepše. Mogu da otpevam i pesme koje nisu u strogom scenariju. Nadam se da se senzibilitet koji sam osetio pre dve godine u „Kasini“ nije promenio.
Tog dana u Beogradu će koncerte imati i Doris Dragović i Josipa Lisac. Plašiš li se konkurencije?
- Nemam pojma ko je sve u Beogradu tog dana. Ja sam u klubu i to je sasvim drugačija atmosfera u odnosu na velike koncerte. Svi ćemo imati svoju publiku.
Nedavno si gostovao u šouu „X faktor“. Šta misliš o takmičenjima tog tipa?
- Mislim da je to pogrešan način da se gradi karijera.
Zašto?
- U tim takmičenjima u poslednjih pet godina čuo sam sto dobrih pevača. Nažalost, niko ništa nije napravio. Pogrešno je što su tu prave zvezde šou i televizija, a ne pevači. Karijere treba drugačije da se prave, da se pevač sam posveti sebi i onome što želi da napravi. Moraju naći svoju ulogu, svoj izraz i poruku koju šalju publici. Dok to ne nađu, od njih nema ništa. Ta deca žele da budu poznata, a ne žele popularnost koja se stiče dobrim radom. Oni pevaju tuđe pesme, na stranom jeziku, kakvu onda oni ulogu mogu da imaju, pa neće ići u Englesku i tamo praviti karijeru.
Danas si objavio novu pesmu posle čak pet godina.
- Pesma nosi naziv „Da ti ko čovjek oprostim“ i malo je neobičnija za grupu Hari Mata Hari. Tekst je naratorski i opisuje kako je devojka prevarila mladića. To prvo njemu priznaje, a on je to njoj oprostio, ali za to se, kako to biva, i pročulo.
Čuli smo da ćeš uskoro promeniti i imidž.
- Malo ću se redizajnirati, možda promenim frizuru. Skockan sam od šeste godine. Imam svoj identitet i nisam se mnogo tražio niti sam se menjao. Slab sam u kameleonstvu, ali sad ću malo čačnuti promene. Stilisti će odraditi svoj posao. Mi muškarci imamo farmerke, pantalone, crno i belo odelo, košulju, jaknu... Sve se vrti oko toga, a moraš da vodiš računa da ne uđeš u homoseksualni imidž. Nemam ništa protiv njih, ali nisam za vesele boje. Ja sam klasičan muškarac.
Da li bi voleo da opet ideš na Evroviziju?
- Voleo bih, ali mislim da neću više ići. Ne bih mogao da ponovim uspeh koji smo postigli s „Lejlom“. Ostavili smo utisak pobednika i to je nešto neponovljivo. To je isto kao kada biste pitali Mesija da li bi voleo stalno da igra na Svetskom prvenstvu za Argentinu. Sigurno je da bi rekao „da“.
Naslednik
JOKSIMOVIĆ JE NASTAVAK MOJE ŠKOLE
Izjavio si da samo Željko Joksimović i Džiboni mogu da se približe slavi pevača s prostora bivše Jugoslavije.
- Stara Jugoslavija je iznedrila mnogo velikih pevača koji traju i danas i koji su neprikosnoveni. Ovo vreme kilavije pravi zvezde. Uzeo sam Željka Joksimovića i Džibonija za primer jer su oni jedini uspeli da se popnu skoro na taj novi nivo. Željko je na neki način nastavak moje škole. Razmišlja ideološki. Uspeo je jer je prihvatio ulogu onako kako treba.