LONDON - Situacija u Bosni i Hercegovini je godinama opisivana kao "stagnirajuća, ali stabilna", a analitičari sada ođednom počinju da govore o "Bosanskom proleću", navodi britanski analitičar i vrsni poznavalac prilika na Balkanu Tim Džuda komentarišući jučerašnju eskalaciju socijalnih protesta u Federaciji BiH.
Džuda, međutim, primećuje da se socijalni nemiri, zasad, nisu proširili na oblasti nastanjene pretežno Srbima i Hrvatima i ocenjuje da je prerano govoriti o tome da li će protesti dovesti do promena u disfunkcionalnoj državi, teško pogođenoj ekonomskom krizom i korupcijom.
U autorskom tekstu pod nazivom "Protesti u BiH - Balkansko proleće?", objavljenom na vebsajtu Bi-Bi-Sija, Džuda primećuje da su mnogi političari uplašeni, iako su osudili "huligane" zbog nasilja.
Neredi su počeli u sredu u Tuzli, gde su se pobunili radnici nekoliko privatizovanih fabrika koje su u međuvremenu bankrotirale, tražeći da se reši pitanje njihovih neisplaćenih plata, povezivanje radnog staža i pravo na zdravstvenu zaštitu. Radnicima su se priključili studenti i politički aktivisti, a potom je eruptiralo nasilje.
Ističući da su protesti zbog socijalnih problema bili veoma retki u BiH posle okončanja rata 1995, Džuda ukazuje na to da je do 2006. godine zemlja napredovala ka funkcionalnijoj državi."Tada je, međutim, politika BiH dospela u ćorsokak, a zemlja je, kao i ostatak Zapadnog Balkana, teško pogođena višegodišnjom ekonomskom krizom", navodi on.
Stopa nezaposlenosti je 27,5 odsto i nema ekonomskih indikatora koji bi ukazivali na oporavak."Od mnogih fabrika iz doba socijalizma, koje su prevladavale u gradovima poput Tuzle, posle rata ostale su samo ruševine. Često je bilo korupcije u procesima privatizacije, kada su ljudi s jakim vezama kupovali preduzeća kako bi se dokopali njihove imovine i zaradili na brzinu, a potom proglasili bankrot", piše Džuda u autorskom tekstu.
"Građani BiH su godinama bili ozlojeđeni na svoje političare, za koje uglavnom veruju da su korumpirani. Rat je, međutim, učinio narod apatičnim, zastrašenim i ciničnim."
Džuda ocenjuje da su ratne godine ostavile tako duboke traume da su bes i ogorčenje "zbog načina na koji političari napreduju, dok životni standard građana opada" godinama bili potiskivani iz straha od izbijanja novih sukoba.
Osnovni problem Bosne je, prema njegovom mišljenju, to što je ljudima posle rata ostala disfunkcionalna država, sastavljena od Republike Srpske, čiji je lider Milorad Dodik pobornik nezavisnosti; Federacije BiH, koju čini 10 kantona sa sopstvenim vladama; i autonomnog distrikta Brčko. Situaciju je, zbog etničke podeljenosti, nemoguće promeniti, smatra Džuda.
Britanski analitičar napominje da su se lideri BiH od 2009. godine uglavnom bavili političkim pitanjima poput slučaja "Sejdić-Finci", koje, mada samo po sebi važno, nije od presudnog značaja za većinu građana, koje brine posao, školovanje i zdravstvena zaštita, i da su potpuno zapostavili ekonomiju.
On dodaje da sve balkanske zemlje imaju slične probleme, ali da je u BiH, zbog ostavštine rata, retko ko gajio nadu u promene i da je bes godinama tinjao, a sada eruptirao."Da li će protesti u stvarnosti nešto promeniti?", pita se on, i podseća da su demonstracije prošlog leta u Sarajevu, uprkos prašini koja se digla, brzo okončane.
Džuda, takođe, ističe da su protesti dosad uglavnom bili u bošnjačkim sredinama i da se nisu proširili na RS ili delove zemlje naseljene pretežno Hrvatima, mada se svi suočavaju sa istim problemima.
Ovu godinu će za BiH obeležiti tri važna događaja - izbori, Svetski šampionat u fudbalu na kojem će učestvovati državna reprezentacija i obeležavanje u Sarajevu 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata.
"Još je prerano da se kaže da li će 2014. godina ostati upamćena i kao godina koja je promenila BiH, ali nada u to se danas vratila", ocenjuje Džuda.