TEHERAN - Ratna retorika.
Odnos Irana i Amerike mogao bi uskoro ponovo da stigne do tačke ključanja, a nakon kratkog perioda ublažavanja neprijateljstva između dve zemlje jer su predstavnici iranskih vlasti juče saopštili da je ta zemlja poslala svoje ratne brodove na Ameriku. Naime, taj njihov potez navodno je izazvan pojačanim prisustvom vojnih snaga SAD u Persijskom zalivu, zbog čega su odlučili da odgovore na sličan način.
Krenuo razarač
- Iranska mornarička flota približava se američkim morskim granicama, i to je jasna poruka - rekao je iranski admiral Afšin Rezaj Hadad.
Iranska flota, koja se sastoji od razarača i nosača helikoptera, počela je putovanje prošlog meseca iz luke Bandar abas. Brodovi sa oko 30 kadeta mornaričke akademije za obučavanje i redovnim posadama učestvuju u misiji koja će trajati tri meseca. Hadad je kazao da se flota prvi put u istoriji približava američkim pomorskim granicama, a da je juče po podne već uplovila u Atlantski okean.
Taj potez izazvao je negativne reakcije u SAD.
- Ako zaista odluče da pošalju svoje brodove u Atlantik, jer još nema zvanične potvrde da se to zaista dešava, neka se ne iznenade ako tamo uoče i mnoge, mnoge druge - istakao je neimenovani američki zvaničnik zadužen za odbranu i objasnio da se Peta američka flota nalazi u Bahreinu, odmah preko puta Irana u Persijskom zalivu kako bi omogućila i zaštitila slobodno kretanje tim prostorom, kojim se odvija i 40 odsto svetske trgovine naftom.
Iako su nedavno SAD ublažile sankcije prema Iranu u zamenu za to da ta zemlja odustane od obogaćivanja uranijuma i razvoja nuklearnog arsenala, i iako su u septembru 2013. telefonski razgovarali američki lider Barak Obama i iranski predsednik Hasan Ruhani, novi razvoj situacije ponovo bi mogao da ugrozi odnos dve zemlje.
Decenije sukoba
Inače, on je posebno zategnut od 1979, kad je grupa studenata napala američku ambasadu u Teheranu.
Spor zbog nuklearki
- Odnosi Irana i Amerike posebno su zategnuti od 1979, kad je grupa studenata napala američku ambasadu u Teheranu i 444 dana držala 52 američka državljanina kao taoce. U Iranu se taj napad zove „Osvajanje američke jazbine špijuna“.
- Američki predsednik Džordž Buš je tokom govora u januaru 2002. nazvao Iran jednom od država „osovine zla“.
- Jedna od glavnih tačaka spora Irana i Amerike je pitanje iranskog nuklearnog programa. Vlada SAD ne priznaje pravo Irana na nuklearno naoružanje i neće da prekine sa sankcijama prema njemu sve dok vlada ne objavi prekid obogaćivanja uranijuma. Međutim, 2010. predsednik Ahmadinežad proglasio je da je Iran „nuklearna država“