Nutricionista Branka Mirković ističe da osoba koja želi da se pridržava takvog načina konzumiranja namirnica mora biti sigurna u svoj izbor i obavezno voditi računa da ishrana bude uravnotežena i izbalansirana kako ne bi ugrozila zdravlje. Veoma je važno shvatiti i da vegetarijanstvo zahteva malo više vremena za planiranje obroka i mora da uključi širu paletu namirnica.
- Ljudi koji se ovako hrane uglavnom dobijaju dovoljnu količinu hranljivih materija i kalorija ishranom, međutim, neki sastojci mogu nedostajati. Zato je primarno da se upoznaju s nedostacima u nutritivnoj vrednosti takvog načina ishrane i da je uravnoteže. Neophodno je voditi računa o unosu dovoljne količine kalcijuma, vitamina D i gvožđa. Nedostatak proteina iz mesa, kalcijuma, cinka, kao i drugih bitnih minerala, mogu se delimično ublažiti zamenama u ishrani, kao i korišćenjem određenih suplemenata - objašnjava Mirkovićeva i dodaje da se deci i mladima u razvoju ne preporučuje potpuno izbacivanje mesa, jaja i mlečnih proizvoda jer to može ozbiljno uticati na pravilan rast i razvoj.
Odluka da se pređe na ovakav način ishrane može biti iz duhovnih, verskih, zdravstvenih, etičkih razloga, uticaja sredine, ali i da odslikava novi stil života ili oblik dijetetske ishrane. Može biti trajno, vremenski ograničeno ili povremeno, ali odluka mora biti svesna i samostalna, a nikako uslovljena pomodarstvom ili prihvatanjem nečije sugestije.
- Neki stavovi vegetarijanaca su opravdani jer se ne konzumiraju mesne prerađevine, konzervansi, emulgatori i aditivi, a forsira se sveže pripremljena hrana s kvalitetnom termičkom obradom. Ti ljudi ulažu mnogo energije u nabavku i pripremu namirnica, stalno se informišu i uglavnom unose izbalansirane nutritivne vrednosti. Vegetarijanstvo traži posvećenost ishrani. Ko nije spreman, bolje da ne počinje - istakla je sagovornica Dr Kurira i dodala da za svaki način ishrane postoji mnogo razloga za i protiv, a kad govorimo o vegetarijanstvu, često se protiv pominju medicinski razlozi.
- Danas je moguće proučavati DNK u ćelijama i postoje veoma validna naučna istraživanja, kao i dokazi, da je najadekvatnija ishrana kojom su se hranili naši preci u zavisnosti od geografskog područja na kojem smo rođeni. Mi sa ovog područja teško možemo da se hranimo onako kako se hrane Eskimi, ali isto tako ni kao ljudi s nekih drugih područja - zaključuje Mirkovićeva.
Činjenice
Postoje različite vrste vegetarijanske ishrane
• Vegani jedu biljnu hranu, voće, povrće, žitarice, mahunarke, semenke i orašaste plodove
• Lakto - vegetarijanci uz biljnu hranu, oni konzumiraju i mlečne proizvode
• Ovo – vegetarijanci oni uz namirnice biljnog porekla unose i jaja
• Lakto - ovo - vegetarijanci jedu biljnu hranu, mlečne proizvode i jaja
• Poluvegetarijanci - ne jedu crveno meso, ali su im u ishrani zastupljeni piletina i riba
• Fleksivegetarijanci - najviše unose biljnu hranu, ali povremeno jedu mlečne proizvode, jaja, neke vrste mesa i ribu
Saveti Maje Volk: Posledice bolesti pobedila sam hranom
Profesorka dramaturgije i televizijska voditeljka Maja Volk primer je žene koja je u zrelijim godinama odlučila da promeni način ishrane i pređe na, kako kaže, prirodnu ishranu. Ona za Dr Kurir objašnjava da nikad nije bila tipičan vegetarijanac, već je počela da se hrani isključivo biljnom, termički neobrađenom hranom.- Već šest godina se hranim na ovaj način, a motiv za promenu nije bio rak, već posledice operacije, hemoterapije i radijacije, kada, iako zvanično oslobođena kancera, nisam uspevala da na klasičnoj hrani povratim zdravlje. Živa hrana sadrži enzime koji se uništavaju kuvanjem, a oni su glavni prenosnici poruka od mozga do ćelija - ističe Maja i dodaje da, iako je izbacila neke namirnice, njena ishrana je vrlo raznolika.- Moj dnevni meni je slobodan i zavisi od toga šta imam u kući ili gde se nalazim. Priprema se svodi na seckanje, blendiranje, sušenje, odmrzavanje. Možda sam dve trećine frutarijanac, a jednu trećinu povrćojedac - kaže ona.
Majin savet za one koji se odluče da se hrane na taj način jeste da slušaju logiku i poredak u prirodi i da shvate da su ljudi jedini oblik života na zemlji koji termički obrađuje hranu.Ako se poštuju ti principi, osvaja se trajno zdravlje i duži, kvalitetniji, energičniji, radosniji život.
Majin dnevni meni
• pre podne - gusti zeleni kašasti sok od voća i zelenog lisnatog povrća koji je najefikasnije sredstvo za postizanje energije, vitalnosti, moždane aktivnosti
• po podne - salatni obrok, od svih boja i od svega pomalo, začinjeno sa pet-šest hladno ceđenih ulja, limunovim sokom, začinskim biljkama i posuto mlevenim semenkama i orašastim plodovima
• uveče - voćni obrok