HAG - Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, bivši pripadnik policije BiH izjavio je danas pred Haškim tribunalom je da je granatu na sarajevsku pijacu Markale, u zimu 1994, ispalila Armija BiH, po nalogu Alije Izetbegovića.
Pod pseudonimom KW-586, skrivenog lika i elektronski izmenjenog glasa, svedok je izjavio da je kao pripadnik specijalne jedinice "Biseri", 1992-94, bio u obezbeđenju Predsedništva BiH koje je zasedalo u zgradi Narodne banke u Sarajevu.
Karadžić je u sudnici citirao dokument vlasti BiH, kao potvrdu da je svedok zaista bio u jedinici "Biseri". KW-568 tvrdio je da je imao priliku da čuje šta su predsednik Predsedništva Izetbegović, njegov sin Bakir, poglavar Islamske verske zajednice BiH reis-ul-ulema Mustafa Cerić i drugi zvaničnici govorili na sastancima.
Izetbegovićem i ostale, svedok je optužio da su planski izazivali civilne žrtve u Sarajevu, uključujući pijacu Markale, i u Srebrenici, da bi optužili bosanske Srbe i iznudili vojnu intervenciju NATO u korist Muslimana.
"Najsnažniji uticaj" na Izetbegovića, po svedoku, imao je reis-ul-ulema Cerić. Izetbegovićev glavni cilj bila je da se isposluje intervencija Zapada na strani Muslimana "izazivanjem masovne patnje" u Sarajevu i Srebrenici, provociranjem Srba da uzvrate vatru na civilne objekte, uključujući bolnice.
Tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, Karadžić (68) optužen je za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana. KW-586 posvedočio je i da je čuo Izetbegovića i verskog poglavara Cerića kako razmatraju "šta bi se dogodilo ako bi granata pala na Markale".
Posle par dana, 5. februara 1994, to se i desilo, izjavio je svedok, tvrdeći da je ABiH ispalila granatu na Markale iz rejona sela Mrkovići i da je to, po naređenju generala ABiH Sefera Halilovića, učinila jedinica generala Mustafe Hajrulahovića zvanog Talijan.
Po optužnici protiv Karadžića, u prvoj eksploziji jedne minobacačke granate na Markalama, 5. februara 1994, ubijeno je 66 osoba, a više od 140 građana je bilo ranjeno.
"Alija je rekao (generalu ABiH) Seferu (Haliloviću) da to treba uraditi, a Sefer se okrenuo ka Talijanu i rekao: "Talijan će to..."". U prvom pokušaju, granata je pala blizu pijace, a zatim je, za novi pokušaj, čekano da na osmatračkom položaju Unprofora bude ista posada, sa kojom je postojao dogovor da "ne broje naše granate".
U proleće 1994, po izjavi KW-568, Izetbegović i reis-ul-ulema Cerić su se susreli sa komandantom 28. divizije ABiH u Srebrenici Naserom Orićem i naložili mu da organizuje napade na okolna srpska sela kao bi "isprovocirao Srbe" da odgovore, naglasivši da "žrtve nisu bitne na putu Svevišnjeg". Svedok je, po sopstvenim rečima, uskoro čuo da je Srebrenica granatirana i da je moguće da su granate ispalile muslimanske snage.
U unarkrsnom ispitivanju, tužiteljka Kerolin Edžerton nazvala je svedokov iskaz višestrukom teorijom zavere, tvrdeći da je on sve izmislio da da bi se dodvorio "onima koji ga sada štite".
"Jok, ne, možete tumačiti kako hoćete. Što sam rekao, rekao sam istinu", uzvratio je svedok. On je potvrdio da nije bio Izetbegovićev telohranitelj i da nije stalno bio uz njega, ali je ostao pri iskazu da je mogao čuti šta se pričalo na sastancima Predsedništva BiH.
"U podrumu banke, oni nisu to krili od mene, valjda su imali poverenja u mene". Kazao je i da "samo zna sta sam vidio na sastancima, šta se posle dešavalo na izvršenju tih zadataka, ja ne znam jer nisam bio prisutan". Nazivajući njegovu priču "čistom izmišljotinom", zastupnica optužbe podsetila je svedoka da je u vreme prve eksplozije na Markalama general Halilović već bio smenjen i "nije ni bio u ABiH". KW-586 odgovorio je Izetbegović "pod pritiskom smenio Sefera, ali ga nije izbacio iz Armije".
Verodostojnost svedoka, tužiteljka Edžerton je rušila i sugerišući da se on nije javio Tribunalu da svedoči na procesima generalu Haliloviću i Naseru Oriću, iako je živeo u obližnjoj Belgiji. KW-586 odgovorio je da "o ratu nije želeo da priča", zato što je verovao da je u ratu postojala "ravnoteža...i oni su pravili to što su pravili - i mi smo pravili to što smo pravili".
Rekao je da je samo želeo da "dođe sebi". Tvrdio je da se odlučio da progovori tek kad se vratio u Sarajevo i video da "ista banda vlada, kao da je još rat", a da "drugi odgovaraju" za ono što je ta vlast učinila.
"Vrlo je teško nešto reći protiv svoga, ali nekada se mora", kazao je svedok, dodajući da "svako treba da odgovara za svoje zločine". KW-586 izjavio je da je 2000. godine želeo da dođe u Haag i "da izjavu protiv one bagre tamo" i da se "dosta ljudi" u Sarajevu slaže s njim, ali da se "plaše represije".
Karadžić, koji je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida, odbranu će nastaviti sutra.