BEOGRAD - Ceh sve veći.
Propast četiri banke ili državne intervencije u bankarskom sektoru koštale su od 2012. do danas 785 miliona evra, a najveći deo obezbeđen je iz džepa građana. Država je ove godine planirala najmanje 70 miliona evra za Poštansku štedionicu, spremna je da pomogne još neke banke, pa ceh lako može dostići milijardu evra.
Kola su nizbrdo krenula krajem 2011. propadanjem Agrobanke, zatim je aprila 2013. „pod led“ otišla i Razvojna banka Vojvodine (RBV), pa oktobra Privredna banka Beograd (PBB), a nedavno Univerzal banka. Dosad je samo za Agrobanku podignuta optužnica za štetu od 84 miliona evra, a tri od četiri banke bile su državne, što znači da bi trebalo da bude odgovoran i neko u Vladi Srbije.
Pronaći odgovorne
Fiskalni savet (FS) nedavno je procenio da su, uključujući 2014. godinu, troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru od 2012. oko 800 miliona evra.
- Dok su prve dve državne intervencije bile jasno fokusirane i isticane kao veliki ekonomski problem, poslednja za PBB od 100 miliona evra prošla je prilično nezapaženo - poručuju u FS.
Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ kaže da nije u redu da građani plaćaju zbog nekog ko je izvlačio novac preko kredita.
- Odgovornost je trebalo da se postavi u startu, da je to urađeno kod prve banke, možda se sve ovo ne bi desilo. Treba videti šta su radili direktori banaka, a šta je radila NBS, koja je zadužena za kontrolu rada banaka - smatra Gavrilović.
Mališa Đukić, profesor Bankarske akademije, smatra da su problemi nastali posle izbijanja krize, a u takvim situacijama reaguje se uzimanjem novca iz fonda Agencije za osiguranje depozita (AOD). Međutim, to nije bilo dovoljno, pa se država zadužila.
Ništa preko noći
- Propast se nije desila preko noći, blagovremena kontrola i nadzor mogu da spreče ovakve stvari - uveren je on.
Na pitanje zašto je potrošen novac građana, u Ministarstvu finansija kažu da je država morala da interveniše u cilju održavanja stabilnosti finansijskog sistema jer bi se gubici prelili na realni sektor i građane“.
Aleksandar Vučić
TAJKUNSKI DUGOVI!
Posle izbora, Agrobanka je bila u težoj situaciji nego Univerzal banka. Da je ne bi zatvarali pred izbore, oni su izmislili Novu Agrobanku i ti tajkuni su iz te banke počeli da uzimaju kredite kao iz Agrobanke. Onda je nama došlo da platimo 400 miliona evra čim su izbori završeni. Isti slučaj je i sa RBV - država mora te pare da nadomesti - izjavio je Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade.
NBS
URADILI SMO SVOJ DEO POSLA
Na pitanje ko je odgovoran za propast četiri banke, u NBS kažu da su ih duže vreme pojačano kontrolisali. „Preduzimali smo niz mera, ali u odsustvu rezultata, usled nesposobnosti rukovodstava banaka, a pošto se finansijsko stanje pogoršalo, NBS im je oduzela dozvole za rad kako bi zaštitila stabilnost sistema i deponente“, navode u NBS.