Nemaju para za hranu, lečenje, školovanje, krevet...
SIROTINJA: Gladni smo, a čokoladu nismo videli od avgusta!
Tuga: Od sedmoro mališana dvoje je bolesno, rođeno bez nepca, a njihov otac Milovan Gligorić je prilikom seče drva testerom isekao tetivu
ŠABAC - Mališani sanjaju normalno detinjstvo.
Sedmoro dece Milovana Gligorića (45) iz sela Matijevac kod Šapca više je gladno nego sito. Ovi mališani čokoladu su poslednji put jeli u avgustu prošle godine, kad je jednom od njih bio rođendan. Od tada je prošlo više od sedam meseci, a Ivan (23), Igor (14), Jovana (11), Milan (9), Bojan (8), Bojana (6) i najmlađi Jovan (3) nisu ni okusili slatkiše.
Pešače šest kilometara
I to nije najgore, često u krevet idu praznog stomaka, a kad ujutro stignu u školu, mogu samo da gledaju kako druga deca jedu užinu. Mala Bojana (6) jedva se prisetila kad su poslednji put jeli neki lep slatkiš.
- Jeli smo čokoladu u avgustu, kad je bio rođendan, pa smo dobili na poklon od nekoga. Posle toga više nismo - priča devojčica, a na pitanje da li vole slatkiše, svi zajedno radosno klimaju glavom i uglas odgovaraju potvrdno.
Milovan Gligorić, otac pet sinova i dve ćerke, kaže da je njihov život veoma težak i da svaki dan strepi da li će moći da se prehrane.
- Nemamo da ih prehranimo, a ovo dvoje bolesnih, koji su rođeni bez nepca, ne možemo da odvedemo na operaciju jer nemamo para ni za autobusku kartu do Beograda. Duša me boli što u školi sva deca jedu užinu, a moja gledaju i gladuju. Evo, na primer, Igor ide u sedmi razred i pešači po šest kilometara do škole i nazad, a nikad se ne žali da mu je teško. Nekad imamo da mu damo 50 ili 100 dinara da kupi nešto za jelo, ali mnogo puta ode praznih ruku i praznog stomaka - priča Milovan, koji je nedavno povredio nogu.
On je pre dva meseca sekao drva i motorna testera mu je ispala i isekla tetivu ispod kolena.
Ne može u nadnicu
- Kad hodam, otekne mi noga, pa zato ne mogu da idem u nadnicu - priča Milovan.
Sedmoro dece Milovana Gligorića (45) iz sela Matijevac kod Šapca više je gladno nego sito. Ovi mališani čokoladu su poslednji put jeli u avgustu prošle godine, kad je jednom od njih bio rođendan. Od tada je prošlo više od sedam meseci, a Ivan (23), Igor (14), Jovana (11), Milan (9), Bojan (8), Bojana (6) i najmlađi Jovan (3) nisu ni okusili slatkiše.
Pešače šest kilometara
I to nije najgore, često u krevet idu praznog stomaka, a kad ujutro stignu u školu, mogu samo da gledaju kako druga deca jedu užinu. Mala Bojana (6) jedva se prisetila kad su poslednji put jeli neki lep slatkiš.
- Jeli smo čokoladu u avgustu, kad je bio rođendan, pa smo dobili na poklon od nekoga. Posle toga više nismo - priča devojčica, a na pitanje da li vole slatkiše, svi zajedno radosno klimaju glavom i uglas odgovaraju potvrdno.
Milovan Gligorić, otac pet sinova i dve ćerke, kaže da je njihov život veoma težak i da svaki dan strepi da li će moći da se prehrane.
- Nemamo da ih prehranimo, a ovo dvoje bolesnih, koji su rođeni bez nepca, ne možemo da odvedemo na operaciju jer nemamo para ni za autobusku kartu do Beograda. Duša me boli što u školi sva deca jedu užinu, a moja gledaju i gladuju. Evo, na primer, Igor ide u sedmi razred i pešači po šest kilometara do škole i nazad, a nikad se ne žali da mu je teško. Nekad imamo da mu damo 50 ili 100 dinara da kupi nešto za jelo, ali mnogo puta ode praznih ruku i praznog stomaka - priča Milovan, koji je nedavno povredio nogu.
On je pre dva meseca sekao drva i motorna testera mu je ispala i isekla tetivu ispod kolena.
Ne može u nadnicu
- Kad hodam, otekne mi noga, pa zato ne mogu da idem u nadnicu - priča Milovan.
POMOZIMO!
Svi koji su u mogućnosti da pomognu Gligorićima to mogu učiniti UPLATOM NOVCA NA RAČUN KOMERCIJALNE BANKE NA IME MARINA GLIGORIĆ.
RAČUN ZA UPLATU 2059011005371290-05
Jezivi uslovi
DECA SPAVAJU U JEDNOM KREVETU
Pošto je kuća u kojoj žive tesna i imaju manjak kreveta, sva deca, osim najstarijeg brata, spavaju u jednom.
- Deca se guraju, ne mogu sva da stanu u krevet, a nemamo drugi. Tako onda ovi manji spavaju zajedno. Jedan legne normalno, a drugi u suprotnu stranu, gde su ovome prvom noge, i tako se naređa njih šestoro, ko sardine u konzervi - pričaju roditelji.