VAŠINGTON - Opasno istraživanje?
Naučnici strahuju da bi jedan od najsnažnijih akceleratora čestica, relativistički sudarač teških jona (RHIC), koji se nalazi u američkoj državnoj laboratoriji Bukhejven, mogao slučajno da uništi Zemlju!
Ambiciozni eksperiment
Zabrinutost naučnika i pravnika počela je kad je najavljen nov, veoma ambiciozan eksperiment u kome je planirano sudaranje supernaelektrisanih jona u džinovskoj aparaturi koja ubrzava čestice do brzine svetlosti pre nego što ih navede na sudaranje. Onda se stvara kvarkgluon plazma, neverovatno zagrejana supstanca za koju naučnici misle da je postojala neposredno nakon Velikog praska.
Iako je u pitanju eksperiment kojim bi moglo da se otkrije mnogo toga o nastanku univerzuma, kritičari, među kojima je i britanski astronom Martin Ris, upozoravaju da bi slučajno moglo doći do stvaranja subatomskih čestica poznatih kao strejndžleti. Reč je o česticama koje bi mogle da izazovu lančanu reakciju kojom bi cela planeta mogla biti pretvorena u „čudnu materiju“ koja bi, prema Risovim rečima, mogla da pretvori Zemlju u „inertnu hipergustu sferu prečnika sto metara“.
RHIC je posle teškog hadronskog kolajdera iz CERN najbrži akcelerator na svetu, a posle najavljenih nadogradnji kojima će se povećati njegova snaga eksperimentisanje s njim zaći će u nepoznate vode, jer će biti u stanju da generiše sudare čestica 20 puta snažnije nego dosad.
Pravnici smatraju da je u svetlu ovih događanja neophodno ponovo izvršiti veoma temeljnu procenu rizika koji nosi rad na njemu. Erik Džonson, profesor prava na Univerzitetu u Severnoj Dakoti, i njegov kolega Majkl Baram, profesor na Pravnom fakultetu u Bostonu, napisali su članak u poznatom časopisu Internešenel biznis tajms, u kojem pozivaju laboratoriju Bukhejven da izvrši novu procenu svojih naprava da ne bi došlo do katastrofalnog događaja pri budućim eksperimentima.
Realna opasnost
- Treba malo trezvenije pogledati eksperimentalni program usled kojeg postoji bizarna i retko pomenuta mogućnost da dođe do uništenja čitave planete - saopštili su Džonson i Baram.
Sudaranje čestica
100.000 PUTA VRELIJE OD SUNCA
Sudaranjem jona olova napravljena je kvarkgluon plazma temperature od 5,5 biliona stepeni Celzijusa, što je najviša temperatura zabeležena prilikom eksperimenta. Naučnici smatraju da kvarkovi i gluoni pri stvaranju univerzuma nisu bili „zarobljeni“ unutar složenih čestica kao što su protoni i neutroni. Pretpostavka je da korišćenjem velikog hadronskoj kolajdera mogu na tren da se stvore uslovi nalik onima pri nastanku univerzuma.
Čudne čestice (strejndžleti)
- Hipotetička čestica koja se sastoji od istog broja gornjih, donjih i čudnih kvarkova
- Njihova veličina je najmanje nekoliko femtometara, a imaju masu lakog jezgra atoma
- Kada mu veličina postane makroskopska, takav objekat se naziva kvarkzvezdom ili čudnom zvezdom, a ne više strejndžletom