Američki košarkaš Terens Kinsi poslednjih meseci jedan je od najvećih uzadnica Partizana, a govoreći o životu u Beogradu, on je medijima u svojoj zemlji ispričao da je fasciniran navijačima šampiona regiona i Srbije.
"Biću potpuno iskren sa vama – navijači su neverovatni! I ne kažem to samo zato što igram u Partizanu, ja uopšte to ne gledam tako. Kada govorimo o navijanju, podršci koju oni daju klubu, ljubav i lojalnost koju pokazuju na svakom meču, Grobari su unikatni. Prosto fenomenalni. Čak i kada izgubimo utakmicu, oni su i dalje uz nas i bodre nas. Oni pevaju svoje pesme, ja ih čak i ne razumem šta pevaju, ali oni nikada ne prestaju. Stoje na tribinama i bodre nas", rekao je Kinsi, a potom nastavio:
"Video sam brojne evropske klubove koji imaju ogromnu bazu navijača – koji urlaju, vrište, skaču i bacaju stvari na nas, ali ovde su stvari drugačije. Ne mogu baš da opišem kako su te stvari drugačije, jednostavno morate biti tu kako bi ste sve to videli i osetili. Sve to deluje apsolutno nadrealno. A onda, kada se utakmica završi, oni ti obasipaju Tviter nalog porukama i fotkama preko kojih ti stavljaju do znanja koliko im značiš i koliko brinu za tebe".
Dokaz da je svet tako malo mesto jeste i podatak da je Partizan doveo Sašu Pavlovića, internacionalca sa kojim je Kinsi bio saigrač u Klivlendu.
"Košarkaški svet je kao jedno malo bratstvo. Putevi vam se ukrštaju sa svima u svakom momentu. Ali za mene je velika privilegija to što ponovo igram sa Sašom. On je sjajan igrač i saigrač, a pre svega pravi drug i prijatelj. Veliki je radnik i siguran sam da će nam pomoći mnogo. Mnogo je dobro to što je došao, posebno u ovom trenutku, kada su nas povrede osakatile".
Iskusni američki internacionalac je prošao sito i rešeto kada je u pitanju svet košarke. Igrao je u najjačoj ligi sveta, bio deo plej-of ludnice, delio svlačionicu sa Lebronom Džejmsom...
"Ali ovde osećam povezanost sa grupom ljudi iz svih krajeva Srbije koje nikada ne bih ni upoznao da ne igram košarku. O tome sam baš razgovarao sa majkom pre neki dan. To je tako luda stvar, neverovatna. Ali imam taliju – poklon o kojem sa maštao kada sam bio klinac. Dobio sam košarkašku loptu vrednu 15 dolara, sa kojom sam se igrao po ceo dan i noć. I još uvek imam tu loptu. Gde god da idem ona ide sa mnom, na sve krajeve sveta. Ta lopta me je pratila kroz srednju školu, držala me je podalje od nevolja, a zbog te lopte sam otišao u NBA ligu. Nju sam još tada, kao klinac, zavoleo više od "nintenda". A sada me je, ta ista lopta, odvela u državu za koju nisam mogao ni da pretpostavim da ću ikada igrati košarku".
O planovima za budućnost Kinsi je rekao:
"Iskreno, trenutno razmišljam samo o narednom treningu. Još uvek ne znam šta će biti u budućnosti. Naučio sam da, kada razmišljam suviše unapred, dođeš do dela kada više nemaš odgovore. Tako da, ne razmišljam previše o tome. Ali, znam da naporno treniram sa sairačima, da se spremamo za izazove u Evroligi i regionalnom takmičenju, imamo zacrtane ciljeve koje želimio da ostvarimo. Takođe, tu je i domaće prvenstvo, gde smo osvojili 12 uzastopnih titula i moramo da nastavimo tradiciju. Ali gde ću dalje, ne znam, iskreno. Zadovoljan sam trenutno. Presrećan sam svim stvarima koje sam postigao u košarci, između ostalog i to što sam imao priliku da igram pred navijačima u Srbiji, Italiji, Španiji i Turskoj. Volim svaki tim u kojem sam igrao, jer su mi dali veliku šansu".
Ipak, nostalgični šuter je istakao da mu fale dani kada je bio igrač Klivlenda.
"Sezona koju sam proveo u Klivlendu bila je jedna od najlepših u mojoj karijeri. Navijači su sjajni, fali mi ta atmosfera, taj krug ljudi. Navijači na koje sam naletao na ulici pokazali su ogromnu ljubav i prema meni i prema klubu. Organizacija je bila sjajna, svi koju su bili u organizaciji imaju posebno mesto u mom srcu. Hvala im zato što su verovali u mene. Hvala im zbog toga što su mi pružali podršku, i kada bi se ukazala prilika da ponovo zaigram, sigurno bih došao. Prosto, volim Klivlend", zaključio je Kinsi.