ŠUT I SMEĆE: 300 divljih deponija u Beogradu
BEOGRAD - Broj divljih deponija na teritoriji Beograda varira, a procenjuje sa da ih ima oko 300, rekao je pomoćnik gradskog sekretara u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Filip Abramović.
Prema njegovim rečima, deponije se formiraju najviše zbog kriminalnog ponašanja pojedinih pravnih lica i nesavesnosti građana. "Najveći problem u nastajanju tih deponija je nesavesno ponašanje naših sugrađana i kriminalno ponašanje nekih pravnih lica koja koriste određene lokacije da bi zaobišli plaćanje pravilnog zbrinjavanja i tretmana otpada", rekao je Abramović.
On je upozorio da je trenutno veoma teško da se većina tog otpada reciklira jer veći deo predstavlja građevinski šut i komunalni otpad tako da bi mali procenat mogao da završi u nekoj ponovnoj upotrebi. On je dodao da će to možda biti moguće u skorijoj budućnosti, ali da će samo mali deo tog otpada biti upotrebljiv.
"Planom za upravljanjem otpadom za grad Beograd koji je Skupština grada usvojila na predlog Sekretarijata za zaštitu životne sredine predviđena je izgradnja postrojenja i za tretman građevinskog otpada, kao i linije za separaciju otpada tako da će biti moguće da se čak i taj otpad istretira i razdvoji kako bi se mogao iskoristiti njegov manji deo", rekao je Abramović.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je izdvojeno pet miliona dinara za sanaciju divljih deponija, a određuju se lokacije koje su najprioritetnije. "Gledaćemo da odredimo još sredstava i da se u ostatku godine sve veći broj tih deponija ne samo ukloni već i da se te lokacije obezbede od ponovnog pojavljivanja deponija na koje god načine je to moguće", rekao je Abramović.
On je dodao da je od velikog značaja da se pojača inspekcijski uticaj u kažnjavanju prestupnika. Abramović je kazao da su za uklanjanje većine divljih deponija na teritoriji Beograda potrebna velika sredstva, kao i svakodnevni rad na njihovom uklanjanju. "Neku konkretnu cifru za uklanjanje svih deponija trenutno nemamo zbog toga što na teritoriji Beograda postoji šest komunalnih preduzeća koja to rade za određeni deo teritorija i jedan deo opština, a tu pre svega mislim na Obrenovac i Lazarevac koji su u potpuno drugom sistemu upravljanja otpadom", rekao je Abramović. On je napomenuo da je grad odgovoran za divlje deponije koje su nastale na javnoj površini, dok je za deponije nastale na privatnoj parceli odgovoran vlasnik parcele.
"Divlje deponije se nalaze na teritoriji čitavoga grada, od regionalnih puteva pa do užih gradskih opština, tako da ih zaista ima na raznim mestima i u različitim veličinama, a prioritet u njihovom uklanjanju imaće one koje su najrizičnije po zdravlje ljudi i životnu sredinu", rekao je Abramović.