Slavni gitarista Pako de Lusija umro je juče u Meksiku u 67. godini, saopštile su vlasti Alhesirasa, njegovog rodnog grada u Španiji, u kome je povodom njegove smrti proglašen dan žalosti. Jedan od najvećih muzičara 20. veka, kako prenose svetski mediji, preminuo je od srčanog udara dok se igrao sa svojom decom na plaži u meksičkom odmaralištu Kankun.
Svirao od šeste godine
Pako de Lusija ili Fransisko Gomes Sančes, kako mu je bilo pravo ime, važio je, prema kritičarima, za jednog od najboljih gitarista u istoriji, a njegov doprinos muzici ogleda se pored ostalog i u planetarnoj popularizaciji španskog flamenka. Rođen je 21. decembra 1947. godine, a ljubav prema gitari razvio je pod uticajem oca i brata. Genije flamenko gitare svirao je od svoje šeste godine, a već u dvanaestoj je počeo da dobija nagrade, pa čak i da zarađuje od sviranja. Od 1967. godine započinje solo karijeru, a iste godine objavljuje i prvu ploču.
Pako de Lusija 1973. snima pesmu „Entre dos aguas“, koja zauzima vrh španske top-liste 20 nedelja, i tada postaje poznat i van granica Španije.
Snimio je 30 studijskih i koncertnih albuma. Sa slavnim flamenko pevačem Kamaronom de la Islom Pako je snimio devet albuma, na kojima je osavremenio flamenko izraz korišćenjem električnog basa i perkusija, kao i džez partitura.
Svetska slava
Sarađivao je i sa Džonom Meklaflinom, Alom di Meolom i Čikom Korijom, snimao muziku za filmove, a jedan od najvećih uspeha u tom miljeu bila je balada „Have You Ever Really Loved a Women“ - duet s Brajanom Adamsom za film „Don Huan de Marko“. Muzički koledž Berkli u Bostonu dodelio mu je 2010. godine počasni doktorat.
U Beogradu je nastupao čak pet puta, a poslednji put u okviru Bemusa 18. oktobra 2012. godine u Sava centru.
Reagovanja
Saša Ranđelović Ranđa: Pako je ostavio neizbrisiv trag
Pako je na sve nas, kad smo kretali u muzičke vode, ostavio neizbrisiv trag. On je prvi veliki akustični gitarista s kojim sam se susreo kad sam počinjao da sviram. Iako taj njegov flamenko pravac nisam poznavao, oduševio me je sav taj raskoš klasične gitare. Na mene je poseban utisak ostavio čuveni gitarski trio Lusija - Meklaflin - Di Meola. Nažalost, nisam bio u prilici da ga čujem uživo. Veoma mi je žao što je Pako tako iznenada preminuo.
Vidoje Božinović Džindžer: Bio mi je idol, fascinirao me je
Nisam znao da je umro, zatekli ste me. Šokiran sam tom informacijom i zbunjen. Pako je jedan od mojih idola! Iako nisam konzumirao flamenko muziku, bio sam fasciniran kad sam ga prvi put čuo uživo. To je bilo sedamdesetih godina ovde u Pioniru, gde je nastupao u gitarskom triju s Larijem Korijelom i Džonom Meklaflinom. Taj džez-rok je tad ostavio dubok trag na mene jer negde odgovara i mom muzičkom pravcu. Smatram da je još mnogo toga mogao da nam da i da je njegova karijera i sad mogla da zablista.