BEOGRAD – Do sada nepoznati snimak boks meča čuvenog opasnog momka sa beogradskog asfalta, Ljubomira Magaša, poznatijeg pod imenom Ljuba Zemunac, u Frankfurtu 1983. godine, nedavno je osvanuo na internetu.
Snimak je objavljen na Fejsbuk grupi o srpskom podzemlju "Puls asfalta".
Pored svih delа i burnog životа boksovаo je zа klub “CSC Frаnkfurt” u ekipi zаjedno sа proslаvljenim šаmpionom Dаrkom Celingerom i mnogim poznаtim borcimа Nemаčke. Kаžu dа u ringu nije imаo mnogo uspehа jer su rukаvice ublаžаvаle njegove udаrce, njegov ring je ipаk bilа ulicа nа kojoj nije imаo dostojnog protivnikа.
Svаki meč koji bi izgubio morаo je dа doživi revаnš odmаh posle nа pаrkingu bez rukаvicа. Ti mečevi zаvršаvаni su u njegovu korist.
Da li među Vama ima nekoga ko pamti ovaj meč?
Ljubomir Magaš je rođen 27. maja 1948. dodine u porodici Sime Magaša i Rose, rođene Ćurčić. Kada je imao šest godina roditelji su mu se rastali i ostao je da živi sa majkom na Zvezdari.
Kao dete sitnim nestašlucima izazvao je da mu odrede boravak popravnom u domu u Zemunu odakle i potiče nadimak Zemunac. Dom je imao svoj bokserski klub tako da odatle i potiču njegovi prvi koraci u sportu. Ljuba je bio toliko jak da je na rukama mogao da pređe Beograd, govorili su njegovi drugovi.
Juna 1965. Ljuba Magaš je ukrao „fiću“, a potom i „fijat 1300″, pa „opel rekord“. Osuđivan je zbog krađa ženskih torbi u Beogradu, Nišu i Kopru. Sve do 1967. to se smatralo sitnim bezobrazlucima, a onda je u jednoj tuči na Tehnoloskom fakultetu prebio studenta Vladimira Vučkovića. U strahu od milicije tada je prvi put pobegao u inostranstvo. Nakratko se sakrio u Austriji.
U jesen 1967. kada je zajedno sa Radetom Ćaldovićem Centom i Zoranom Milosavljevićem Robijom optužen da je silovao jednu devojku osuđen je na dve godine i osam meseci zatvora, koje je odležao u Sremskoj Mitrovici.
Čim je izašao na slobodu marta 1971, stigla ga je prva policijska poternica zbog krađe automobila. Zato je prebegao u Italiju, a potom u Nemačku.
Magaš se nastanio u Frankfurtu, gradu banaka i biznisa, sa mnogo Jugoslovena „na privremenom radu“. Centar njihovog okupljanja je bila kafana „Džuboks Džambo Džet“.
Sredinom septembra 1975. Interpol Nemačke poručio je jugoslovenskim kolegama da je ekstradicija koju je tražila Jugoslavija, odobrena i da Magaš može biti preuzet na aerodromu u Frankfurtu, radi sprovođenja u Beograd. U obaveštenju je posebno naglašeno da je Magaš veoma „naprasit“ i opasan i na to treba obratiti pažnju prilikom sprovođenja.
Okružni sud u Beogradu ga je osudio zbog silovanja na četiri godine i šest meseci zatvora. Posle tri godine pušten je sa izdržavanja kazne i vrlo brzo se vratio u Frankfurt. Na osnovu zahteva Okružnog suda iz Podgorice i saglasnosti Saveznog sekretarijata za pravosuđe, januara 1980. godine, preko Interpola, raspisana je nova međunarodna poternica za Magašem. Ekstradicija je ponovo izvršena avionom, 20. februara 1981. godine i Magaš je priveden u pritvor Okružnog suda u Titogradu. Prvostepenom presudom osuđen je na pet godina zatvora zbog silovanja. Vrhovni sud je ukinuo prvostepenu presudu i naložio Okružnom sudu da održi novi pretres. Posle dvadeset meseci, oktobra 1982. godine, Magaš je pušten iz pritvora, dozvoljeno mu je da se brani sa slobode.
Pored svih dela i lošeg glasa koji ga je pratio njegove navike su bile potpuno okrenute sportu i zdravom načinu života. To je išlo dotle da je i u zatvorima uvodio svoja pravila koja su svi morali da poštuju. Pored svih dela i burnog života boksovao je za klub “CSC Frankfurt” u ekipi zajedno sa proslavljenim šampionom Darkom Celingerom i mnogim poznatim borcima Nemačke.
Za Ljubu se pričalo da je bio jedan od obaveštajaca Titove tajne službe što je obelodanio i Slobodan Mitrić u svojoj knjizi “Titov obaveštajac” iz 1973 godine. Neke stvari iz njegovog života nisu ni dan danas baš najjasnije objašnjene kao ni veza sa četničkim pokretom. Sve te zabune da je Ljuba prvo radio za državu, a kasnije se okrenuo protiv nje išle su na ruku Goranu Vukoviću koji se ponudio da za državu učini uslugu i ukloni Ljubu.
Da li je dobio dozvolu ili to uradio na svoju ruku to nikada nije obelodanjeno, niti je iko verovao u njegove najave da će to uraditi. 10. novembra 1986, ispred zgrade Zemaljskog suda u Frankfurtu ubijen je Ljubomir Magaš.
Na kraju ostaje nejasno da li je Goran Vuković ubio Ljubu Zemunca po nalogu Nemačke, Jugoslavije ili iz straha i osvete. Ovim delom postavio je sebe na visoku lestvicu sveta kriminala ali i navukao gnev svih velikana tadašnjeg podzemlja, većinu vrata pravih “vitezova” je zauvek zatvorio.
Goran Vuković Majmun i Dušan Malović likvidirani su u centru Beograda 12. decembra 1994. dok su ulazili u kola. Policija je prilikom uviđaja prebrojala 30 čaura kalibra devet milimetara.